Stranica 1 od 1
Za one koji vole da plachu
Poslato: 29 Jan 2006, 02:36
od Rei
Poshto su sad 'aktuelne' neke nesrece sa nekoliko desetina zhrtava, a mnogi koji nemaju veze sa njima tuguju i krste se toliko ogromnim ciframa, jedno pitanje za njih..
Da li vi uopshte znate koliko ljudi dnevno umre?
Mozhda ce vam ovaj link pomoci
http://www.census.gov/cgi-bin/ipc/pcwe
Eto, sad imate zanimaciju...
Poslato: 29 Jan 2006, 02:40
od Daliborka
REI, posle ove teme i tebe odmah priznavam za tetino tetinche.
Tako mlad, tako lep, a tako dusevan...
Videla sam tvoj profil sa slikama, zato znam da si lep, ali da si tako dusevan, to do sada nisam znala.
Ljubi te tvoja tetka Daliborka.
Poslato: 29 Jan 2006, 03:45
od operativni kadar
Statistika kaže da ih se ipak više rodi nego što ih umre.
Još da nema ratova, gladi + ostalih nesre?a, tj. da svi umiru prirodnom smr?u, zamisli koliko bi nas bilo
Poslato: 29 Jan 2006, 04:08
od Daliborka
Cudna je covek strvina, voli da zivi zivina....
Poslato: 29 Jan 2006, 12:48
od Dina
Mislim da se ne radi o tome da ljudi `vole` da placu nego saosecanje (mislim kod vecine ljudi) ide po principu bliskosti... Tako da im je prvo blizak neko iz porodice, pa prijatelji, poznanici, sugradjani, oni koji zive u istoj drzavi, pa tek onda svet... Takodje ne samo da se radi o smrti vec i uredjenosti jedne drzave... Ako npr. kao sad u kanjonu Morace mogu ljudi da nastradaju zbog necije nebrige to se moze i ponoviti, pa onda moze da nastrada i neko blizi ili covek sam. Ili se zapita koliko je sam puta tuda prosao pa mu se moglo dogoditi tako nesto, a na nekom udaljenom mestu u svetu nikada nije bio, pa ne moze na taj nacin da se identifikuje. Takodje, ljudi nemaju mnogo uticaja na prilike u svetu a na prilike u svojoj sredini mogu ipak da uticu i sprece neke nesrece.
Poslato: 29 Jan 2006, 14:00
od m..
Gledala na Animal Planetu: Posle Katrine ljudi nisu mogli jos 2 nedelje da dodju do svojih kuca jer je grad bio zatvoren, gomila njih nije mogla da ponese svoje ljubimce prilikom evakuacije (protokol ne dozvoljava), mnogi su mislili da ce se vratiti za dva dana. Anyway tim raznih veterinara je isao gradom i skupljao prezivele ljubimce da bi ih nahranili, izlecili i vratili vlasnicima (naravno, prvo su vojska i FEMA pokupili ljude iz kuca, onda su tek onda veterinari mogli da idu i traze ljubimce). Prizori su bili strasni, mrsavi kucici po krovovima, kost i koza, gomila njih nije okusila nista niti pila po dve nedelje, jedan pas je popio 14 litara vode kad su ga nasli... Par zivotinja je bilo toliko iznemoglo i bolesno da je cudo kako su ih vratili u zivot. Anyway ti ljudi koji su dosli bukvalno iz svakog dela SAD, uspeli su da spasu oko 15000 ljubimaca od procenjenih 200000 u gradu. Meni se cini da sam plakala od pocetka do kraja emisije, ne razumem kako je neko mogao da ostavi svog psa ili macku kada znaju da oni ne mogu da prezive sami.
Poslato: 29 Jan 2006, 14:32
od EYA
nije smrt strasna onima koji su umrli, vec onima koji su zivi.
Poslato: 29 Jan 2006, 15:53
od Mars
Originally posted by Dina
Mislim da se ne radi o tome da ljudi `vole` da placu nego saosecanje (mislim kod vecine ljudi) ide po principu bliskosti...
Jasno. Valjda nema ovde mazohista koji vole da placu kako neki misle. Malo je bezveze sve ovo i sroceno i postavljeno, iako kapiram da ima ljudi koji sustinski ne mogu da shvate (ili nece) iracionalnost po kojoj nas neke stvari doticu.
Ali ok, kad recimo njima bude tesko za nekim, setice se ove tabele i onih brojki i bice im lakse.
(Moja hipersenzitivna tetka nije spavala cele noci posle nesrece jer sam ja jednom, pre 7 godina putovao tom prugom)
Poslato: 29 Jan 2006, 15:58
od Mars
Originally posted by m..
Gledala na Animal Planetu: ...jedan pas je popio 14 litara vode kad su ga nasli...
Gledao sam i ja tu emisiju, proslog vikenda. Gutao knedle sve vreme.
Ljudi oko mene su reagovali kakve budale, kakvi pacijenti, ti Amerikanci..., a ja koji sam vlasnistvo jednog kucnog ljubimca sam mogao potpuno da se identifikujem sa celom pricom.
Poslato: 29 Jan 2006, 16:36
od Kupper
Ubi se da ukapiram temu, tj zasto je REI ovako postavio. Znamo svi da dnevno umire ********ljudi ali sasvim je drugaciji osecaj kad se desi odjednom, kad je velika nesreca u pitanju, kad ovo, kad ono....
I slazem se s Dinom i Marsom. Ne znam bas da li se radi o 'onima koji vole da placu'???? Da je moguce usporedjivati svi bi trebalo da stalno placu.
Primer sa Katrinom koji je m... postavila sve kaze. Ali, u sustini je sve jako subjektivno. Necija tetka ne moze da se smiri tri dana, neko samo konstatuje da se nesreca dogodila, neko place svaki dan zbog gladnih...
Da, faktor saosecanja je bitan, ne moze se izmeriti.
Poslato: 29 Jan 2006, 17:33
od Rei
Tema je bezveze postavljena znam, a namenjena je onima koji vole da plachu kada chuju za neku nesrecu, a inache zhive na ravnoj planeti na kojoj niko ne umire.
Ljudi umiru stalno, samo to sam hteo da kazhem. Smeta mi fokusiranje na iskljuchivo jedan dogadjaj.
Poslato: 29 Jan 2006, 18:09
od Kupper
Ma OK je to. Meni je i sama temica simpaticna jer ima sta da se kaze ako se malo prosiri tema. A to sto se ljudi fokusiraju na jedan dogadjaj govori o dve stavri - o tome da kad je nesto odjednom jace zaboli ali i o tome da se mi setimo svih muka samo kad se nesto vece dogodi.
Vidim ovih dana mnogo preplasenih ljudi koji bi trebalo da putuju negde vozom. Do nesrece su isli na takva putovanja 'u klompama' pevajuci a sad frka. I to je ljudski.
A i sasvim drugaciji utisak, bar na mene, ostavljaju vesti tipa - 'danas u svetu od gladi umire.......ljudi' od 'danas je u teskoj saobracajnoj nesreci poginulo......ljudi.' Da li sto se ovo prvo davno podrazumeva, na zalost, da li je u pitanju faktor trenutnog soka u drugom primeru - ne znam tek, tako je.
Poslato: 29 Jan 2006, 18:43
od Mars
Kod mene je to uslovljeno geografski, a i dok ne vidim slike.
Dok sam vest o tragediji u Poljskoj slusao na radiu, apsolutno se nista nije pomaklo u meni, ali kada sam video one stotine ljudi ipred te hale koji placu i cekaju da li ce i u kakvom stanju zivota ili smrti da im iznesu najmilije, e... stvar se promenila.
Ali opet, i posle tih slika, dublje me pomeri i duze traje samo ono sto se kod nas desi.
To je moj neki kapacitet. Moj 'fokus' koji pominje Rei.
Ne mogu da sazaljevam neke X Y ljude koji izgube zivot vec nekom smrcu, u nekom delu sveta, katastrofom, nepogodom... ali zato mogu kad poginu nasi rudari, nasa deca, bombe padaju po nasim porodilistima...
Poslato: 29 Jan 2006, 18:57
od Kupper
Originally posted by Mars
Kod mene je to uslovljeno geografski, a i dok ne vidim slike.
Bas to. Tako i ja reagujem. Znam da je nesreca ovde ili tamo ista tragedija ali jedno je ako je ovde pa jos sa slikama za razliku od onde bez slika.
Poslato: 29 Jan 2006, 18:59
od Ulix
Originally posted by REI
Tema je bezveze postavljena znam, a namenjena je onima koji vole da plachu kada chuju za neku nesrecu, a inache zhive na ravnoj planeti na kojoj niko ne umire.
I mene nerviraju ljudi koji placu kad cuju za neku nesrecu.
Takva foliraza.
Ljudi umiru stalno, samo to sam hteo da kazhem. Smeta mi fokusiranje na iskljuchivo jedan dogadjaj.
... i bas iz tog razloga, osim ako nije neko tebi najblizi, zaista ne vidim razloga takvoj vrsti sentimentalnosti.
Poslato: 29 Jan 2006, 20:16
od Seaman
Na cudan nacin postavljena tema. Zvuci hladno.
Poslato: 29 Jan 2006, 22:08
od Mars
Originally posted by Ulix
... i bas iz tog razloga, osim ako nije neko tebi najblizi, zaista ne vidim razloga takvoj vrsti sentimentalnosti.
Ja vidim, u svom zivotu: podsecanje da upravo te moje zive i drage ne uzimam zdravo za gotovo vec im se maksimalno posvecujem kad god mogu.
Ne kazem da sam emotivni invalid koji bez tih stimulansa ne moze, ali kad se vec desi...kao povremeno podsecanje dobro dodje. Bez kukanja i plakanja.
Poslato: 30 Jan 2006, 02:32
od Kupper
Sad smo presli na potpuno subjektivni osecaj....placa, tuge...
Neko ce plakati zbog necega sto je drugom sitnica ili nevazna stvar, neko ce plakati samo zbog najmilijih...ne samo sto smo otisli s teme, vec ko, kad i zasto place, saoseca uopste nije za raspravu.
Poslato: 30 Jan 2006, 02:46
od Rei
Nisam se teti Daliborki zahvalio za kompliment, how rude.
Hvala. Ljubim.
Poslato: 30 Jan 2006, 10:00
od Daliborka
Originally posted by Ulix
Originally posted by REI
Tema je bezveze postavljena znam, a namenjena je onima koji vole da plachu kada chuju za neku nesrecu, a inache zhive na ravnoj planeti na kojoj niko ne umire.
I mene nerviraju ljudi koji placu kad cuju za neku nesrecu.
Takva foliraza.
Dete, a sta ako suze spontano poteku ? To se ne moze isfolirati, jer suzice ne mozes na silu cediti iz oka.
Najgori je plac bez suza, kad dusa jeca, a oci su suve, jer su davno presusile suze. E to je jad.
Zato je dobro ako se moze plakati.
Poslato: 30 Jan 2006, 10:26
od m..
Ne znam, meni je konstantan bedak jer je brdo ljudi tamo negde siromasno i gladno, sto nemaju ni bazicnu lekarsku negu, sto su negde u Africi toliko siromasni da doktori recikliraju igle, sto nemaju para za lekove ni za terapju za aids, sto je brdo ljudi poginulo jer neki baja sa zapada koji je skapirao da dolazi cunami nije znao zvanican telefon pa da obavesti ljude (mislim, da, ljudi bi ginuli sve i da su bili obavesteni, ali mozda ne u tom broju), i sto su u Severnoj Koreji jeli skakavce, umirali od gladi usled visegodsnje suse i opsteg siromastva, a svet nije hteo da im pomogne zato sto im se ne svidja rezim (kapram da se ni onim tamo ljudima ne svidja rezim koji im ne dozvoljava da izadju iz zemlje i propisuje frizuru). Jebote, bedak mi je sto ovde saljemo Romsku decu u specijalne skole i ne postoji skoro nikakav program da se ti ljudi integrisu u drustvo. Taj bedak je stalno prisutan, samo sto covek ne sme da misli o tim stvarima konstantno jer bi zapatio 4 depresije i pobegao da zivi na drvetu ili u sumi, nego ga tu i tamo neko ili nesto podseti pa se, eto, sit isplace. Mislim problem negde i jeste u tome jer su ljudi sebicni i misle samo na sebe i svoje bliznje.
Poslato: 30 Jan 2006, 10:37
od m..
Btw, nisam plakala zbog onih nesrecnika poginulih u Crnoj Gori, mislim nase pruge su u toliko losem stanju da je bilo samo pitanje vremena kad ce neko sranje da se desi. Pre jedno 4 meseca je bila prica o neobelezenim prelazima i broju ljudi koji a njima gine godisnje, o nekom mestu na pruzi gde je iskliznuo neki drugi voz (sva sreca pa se desilo u tunelu pa nije bilo zrtava), a onda je dosla afera vagon koja je naravno tajala 4 dana i zasenila tu pricu....da, zao mi je tih ljudi, ali me vise dotice celokupna situacija u svim segmentima drustva ovde, ona koja i dovodi do takvih nesreca (pa sve i da je bila greska masinovodje ili neki neobjasnjiv kvar, nase pruge su potencijalni ubica i ovako i onako)... Mislim tu je 40 i nesto ljudi poginulo odjednom, oni u Majdanpeku i Boru disu nikl i umiru polako sa prosecnom platom od 2500 dinara...
Poslato: 30 Jan 2006, 16:37
od Mars
Originally posted by m..
Mislim tu je 40 i nesto ljudi poginulo odjednom, oni u Majdanpeku i Boru disu nikl i umiru polako sa prosecnom platom od 2500 dinara...
Jeste. Tuga i nesreca su svuda oko nas.
Poslato: 01 Feb 2006, 01:00
od HARP
Ne volim da pla?em,a nisam baš nešto lud za pla?ljivima
