Bootstrap Framework 3.3.6

[Delete]

Tko je najodvratnija ličnost Srbije? Zašto je Sonja Liht manje gora od Snežane Malović? Ko u e-novinama štiti Vojislava Koštunicu? Da li je Emir Kusturica po profesiji – političar ili Srbin? Kako je Đorđe Vukadinović u dramatičnom finišu pobedio Slobodana Antonića? Zbog čega je Oliver Dulić tek na četvrtom mestu? Ima li Miroslav Lazanski svoje e-navijače? Koga je zadužio Milan Beko kad je na listi ispred Miroslava Miškovića? Sme li predsednik Srbije da bude na 10. mestu? Otkud je izmileo Filaret? Kome je draga Ljiljana Ugrica? Zašto nije zaboravljen nobelovac Ćosić Dobrica? Zašto Čedomir Antić? Zašto je nebo plavo?

Čitavih sedam dana omalena redakcija e-Novina bila je u permanentnom a žestokom zasedanju zbog godišnjeg izbora najodvratnijih ličnosti države Srbije. Ono što je u početku izgledalo kao veseli redakcijski zadatak – da svako napravi svoj kratki spisak najgorih, pretvorilo se u nedemokratski obračun koji je pretio da pokida i onako slabe međuljudske veze u ovom duboko podeljenom kolektivu. Nekoliko radikalnih frakcija zahtevalo je pod pretnjom ultimatuma da se ne ograničavamo na 20 ili 30 ličnosti, već da tu listu napravimo sa bar 5.000 imena; kao neracionalan, odbačen je predlog da prepišemo telefonski imenik Srbije. Najdramatičnije je bilo tokom noćnih diskusija kad su fanovi Vojislava Koštunice pokušavali da za svog idola obezbede što višu poziciju na račun Sonje Liht koju nije imao tko da brani; konačno, negde u svitanje osmog dana, koristeći zdravstvenu okolnost da su članovi redakcije popadali od umora, autori ovog teksta znakovitim šapatom su se složili da više nikog ne konsultuju i da ovim Izborom nagrade one o kojima su e-Novine najčešće pisale tokom mučne 2011. godine. Podeljeni u dve kategorije (Srbijanski heroji/ Pomoćnici srbijanskih heroja), legende e-novina su pred vama u celini celosti. Laureatima čestitamo uz tradicionalni e-pozdrav: „Sve najgore u 2012!“.

SRBIJANSKI HEROJI:

01. DRAGAN ĐILAS (Gradonačelnik Beograda, potpredsednik DS, neprijatelj hlorofila, prijatelj raseljenih Roma, vlasnik i suvlasnik nebrojenih firmi i preduzeća, predsednik Košarkaškog saveza Srbije, vazda Gazda)

02. VUK JEREMIĆ (Kosovski mučenik, predsednik Teniskog saveza Srbije, globtroter, muž Nataše Lekić, živa barikada prema EU)

03. MLAĐAN DINKIĆ (Predsednik NGO Ujedinjeni regioni Srbije a.k.a. G17+Fiat, darodavac 1.000 evra od besplatnih akcija, vlasnik nekoliko šoljica za kafu, kompozitor, gitarista u Kikijevim Pilotima, ne voli vlast, poštenjačina)

04. OLIVER DULIĆ (Ministar za prostorno planiranje i ekologiju, štedljiv u svom resoru, sa svega desetak finansijskih afera, vlasnik slogana „Očistimo Srbiju“ koji vredi 400.000 evra poklonjenih Đoković Family, u slobodno vreme privatni preduzetnik; sam za sebe smislio predizborni moto: „To je to“)

05. SNEŽANA MALOVIĆ SNEKI (Ministarka pravde, žena koja doručkuje Platona u originalu, opsednuta e-novinama i Petrom Lukovićem, najpoznatija manekenka u Vladi Srbije, u svetu poznata po savršenom engleskom jeziku, tajno zaljubljena u Stanka Subotića, romantično vezana za Tomu Priku i Slobodana Homena, veruje da je lepa)



06. IVICA DAČIĆ (Ministar policije kad ista nije u štrajku, potpredsednik Vlade, predsednik Socijalističke partije Srbije, dobitnik nagrade Najevropljanin i povelje Beli anđeo koju mu je uručio Jelenko Mićević, umetničko i ratno ime Filaret, čuvar Beograda od Gej parade, čuvar Srbije od Evropske unije; najbolji prijatelj mu je D.M. Palma, veruje da je mršav)

07. SONJA LIHT (Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, spontana savetnica Borisa Tadića, megafon DS optimizma, zaštitna figura evrofanatizma, još uvek veruje da Brisel nije odbio kandidaturu Srbije za članstvo u EU)

08. MILAN BEKO (Bivši ministar Slobodana Miloševića, vešti vlasnik „Večernjih novosti“, veliki LDP prijatelj, brat blizanac Miroslava Miškovića, suvozemni mornar u Luci Beograd, pazari isključivo u C-marketu, jedan od ponosnih vlasnika Srbije i okoline, neosuđivan)

09. MIROSLAV MIŠKOVIĆ (Karijeru započeo nošenjem gajbica na Kipru, a onda osnovao Deltu i pedesetak Deltinih ćerki; najbolji prijatelj svake bivše, sadašnje i buduće Vlade; apolitičan, skroman, povučen u sef, vredan kao mravojed; redovno čita „Vreme“; dokazani patriota, v.d. vlasnika Srbije)

10. BORIS TADIĆ (Predsednik Srbije, predsednik Demokratske stranke, sportista, nenametljivo inteligentan, kloni se javnih nastupa, ne voli da se ističe, odbija da se izjašnjava o stvarima koje zna; voli decu, građevinske radnike, svog šefa kabineta Mikija Rakića, ekonomske analize, psihološke vežbe za najmlađe DS članove; u slobodno vreme gospodar Srbije)



11. VOJISLAV KOŠTUNICA (Bivši premijer Srbije, bivši predsednik zajednice SiCG, doživotni predsednik Demokratske stranke Srbije, poznat pod nadimkom Iznogud; ekstremno energičan, poletan, a naročito dinamičan; svoje sledbenike trenira u brutalnom tihovanju; za razliku od Vuka Draškovića koji tvrdi da je Kosovo treća reč koju je izgovorio kao beba, pouzdano se zna da je dr Voja sveti sintagmu „Kosovo i Metohija“ proslovio pre nego što je zaplakao; samozaposlen, prijatne spoljašnjosti i unutrašnjosti)

12. MIKI RAKIĆ (Šef kabineta Borisa Tadića, leva i desna ruka predsednika Srbije, treće oko i četvrta čakra bezbednosti, pravde i osvete; žuto-plava eminencija u sivom; jedini verifikovani srpski kiborg – ako se izgubite, Miki će vas naći; ako pokušavate da pobegnete, Miki će vas uhvatiti; ako ne volite predsednika, Miki će vas zakonski ukoriti; jedan je Miki)

13. SLOBODAN HOMEN (Državni sekretar i prvi čovek Ministarstva pravde, nežnija polovina Snežane Malović, najmlađi disident u istoriji titoizma, sa 12 godina hapšen i tri puta streljan zbog grafita „Bez kralja ne valja“; počasni član Ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića kojeg je mesecima pokušavao da iskopa lopatom, krampom, ašovom, bagerom, sonarom i Gajgerovim brojačem – bezuspešno; tugu utopio u reformu pravosuđa i poslovne poduhvate porodičnog tipa; emotivno vezan za vilu u Kotoru i nekoliko firmi u Beogradu; veruje da Otpor još nije gotov i da je biznis fer; vlasnik latinske izreke „Nomen est Homen“)

14. NATA MESAROVIĆ (Predsednica Vrhovnog kasacionog suda, predsednica Visokog saveta sudstva, predsednica Komisije za pravosudne ispite, predsednica Tajne komisije Vlade Srbije, sestra po paragrafu Snežane Malović, nezakonita maćeha Slobodana Homena; jedna od kreatora reforme pravosuđa u kojoj je svom sinu obezbedila lagodno mesto sudije u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu; vehementni borac protiv korupcije samoubilačkog tipa; oduvek verovala u slobodno sudijsko uverenje; živi brzo i hrani se lako; ima više plata nego ruku)

15. VUK DRAŠKOVIĆ (Predsednik Srpskog pokreta obnove, bivši ministar inostranih poslova u mrskoj Miloševićevoj Vladi, književnik, televizijski orator, počasni muž Danice Drašković, sin iz nepriznatog braka Draže Mihailovića i Ravne Gore; sklon preokretu, zaokretu i ostalim okretnim igrama sa Kosova; poznat po tome što sam sebe ume prijatno da iznenadi izjavama o kojima nikad nije razmišljao, sve zavisi da li je ustao na četničku ili na partizansku nogu; voli da recituje, zna više epskih pesama naizust od Filipa Višnjića; uvek zna da će makar hiljadu ljudi glasati za njega)

16. MILUTIN MRKONJIĆ (Ministar za infrastrukturu, nekad najpoznatiji Miloševićev neimar, ostao upamćen po dve slatke reči „Pre roka“; gradi Koridor 10 već četvrtu godinu, metar po metar – pod sloganom „Ni brzo ni kuso“; ovim tempom krajem idućeg veka prvi automobili na solarni pogon provozaće se deonicom od Niša skoro do Leskovca; srce mu je i dalje na levoj strani, pod lipom u Požarevcu)

17. DUŠAN PETROVIĆ (Bivši ministar pravde, nekadašnji šef Snežane Malović, vlasnik Šapca i okoline, nekontroverzni DS biznismen, već nekoliko godina ministar poljoprivrede u senci, pajser Borisa Tadića za specijalne ekonomske operacije; pokazao radoznalo interesovanje da preko „Kurira“ u kojem, tvrdi se, poseduje zajedničko vlasništvo sa Slobodanom Homenom, kupi ostatak srpskih medija; sve će to poljoprivredno prekriti ruzmarin, snjegovi, seno, zob i šaš)

18. ŽARKO OBRADOVIĆ (Ministar prosvete, honorarni profesor na Megatrend univerzitetu, veseljak, stari socijalista, počasni građanin Bolonje, vaskoliko spreman da na fakultetima uvede vanredno stanje i pitomce dovede u red; najbolji prijatelj mu je Mića Jovanović, rektor legendardnog Megatrend univerziteta; poučen sopstvenim primerom, ne veruje da je obrazovanje bitno; ovlašćeni diler znanja i imanja)

19. BORKO STEFANOVIĆ (Šef pregovaračkog tima Beograda u razgovorima sa tzv. Prištinom i tzv. predstavnicima tzv. Kosova, lažne NATO države u svetom srcu Srbije; bivši gitarista novosadskog benda prigodnog naslova Generacija bez budućnosti; mrze ga Srbi sa severa i juga Kosova, mrzi ga Vuk Jeremić, mrzi ga opozicija, Tadić se još nije izjasnio, čeka izveštaj Mikija Rakića; idealna žrtva za svaku stranu; diplomatski mučenik)

20. DRAGAN MARKOVIĆ PALMA (Predsednik Jedinstvene Srbije, gradonačelnik i robovlasnik Jagodine, nekadašnji najbolji prijatelj Željka Ražnatovića Arkana, kućni prijatelj udovice Svetlane, prijatelj životinja sa dugačkim vratom, kik-bokser u duši, Betovenov sledbenik, posrednik do ljubavne sreće, autentični srbijanski intelektualac domaćinskog tipa, živi moreuz koji spaja Srbiju i Grčku, poslednja odbrana otadžbine od gej sabotaža, muškarčina, krupan, s lepim očima)

[Delete]

POMOĆNICI SRBIJANSKIH HEROJA:

01. EMIR KUSTURICA (Profesionalni Srbin, potom reditelj, roditelj, književnik, arhitekta, profesor, gitarista, zemljoposednik, intimni intimus Mileta Dodika, e-tužilac, neimar, biznismen, šumar, ikona antiglobalizma, duboko religiozan, naočit, omiljen u Sovjetskom Savezu, kolekcionar nagrada i ordena, omiljena pjesma „Sarajevo, ljubavi moja“)

02. DOBRICA ĆOSIĆ (Akademik, dečji pisac, nekadašnji predsednik SRJ, nesuđeni nobelovac, bivši partizanski komesar koji je počeo da sumnja u ishod Drugog svetskog rata, mornarski saputnik druga Tita sa neprijateljskog „Galeba“, decenijama izgubljen u kosovskim maglama, priručni savetnik nekoliko srpskih predsednika, poznat pod estradnim nadimkom – Gedža; u legendu ušao dilemama „da li mu je strepnja dublja od slutnje“, odnosno „da li je slutnja plića od strepnje“; uživa neupitnu podršku „Večernjih novosti“)

03. ĐORĐE VUKADINOVIĆ (Čovek koji je pojmu „analitičar“ najveći neprijatelj; šampion emisije „Utisak nedelje“ u kojoj se do sada pojavio 242 puta; stalni glavni urednik Nove Srpske Fašističke Misli i stalni kolumnista „Politike“; bistrih misli i još bistrijeg nacionalnog pogleda, Vukadinović je zaštitni znak svog nerazdvojnog muškog partnera Antonića; redovni čitalac e-novina; nema vremena za hobi, jer Srbija ne može da čeka)

04. SLOBODAN ANTONIĆ (Čovek koji je pojmu „analitičar“ zakleti neprijatelj: vicešampion emisije „Utisak nedelje“ u kojoj se do sada pojavio 241 put; stalni urednik Nove Srpske Fašističke Misli i bivši stalni kolumnista „Politike“; bistrih misli i još bistrijeg nacionalnog pogleda, Antonić je zaštitni znak svog nerazdvojnog muškog partnera Vukadinovića; redovni čitalac e-novina; nema vremena za hobi, jer Vukadinović ne može da čeka)

05. LJILJANA SMAJLOVIĆ-UGRICA (Nekadašnja dopisnica sarajevskog „Oslobođenja“, na početku rata prekomandovana u „Vreme“, radila u „Telegrafu“, da bi je Vojislav Koštunica ustoličio u glavnu urednicu „Politike“; danas predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), još uvek verna načelima intimnog prijateljstva sa glavešinama DSS; još nosi ožiljke od alergije na Hag; omiljena novinarka Emira Kusturice, Ljubice Gojgić, Manje Grčić i svih američkih ambasada; ne veruje da novinari mogu da budu ratni huškači, pogotovo ako su Srbi; nacionalna strast u malom pakovanju)



06. MIRJANA BOBIĆ-MOJSILOVIĆ (Novinarka, slikarka, očajna domaćica, kuharica, spisateljica, tv-voditeljica, sestra, polemičarka, kolumnistica uglednih „Večernjih novosti“, nacionalno antidepresivna, ljuta na Evropu i okolinu, nije podigla tužbu protiv e-novina jer iste odbija da čita pod devizom „U zdravom čitanju zdrav duh“, odbija da prizna da je ikad poznavala Petra Lukovića)

07. NENAD KECMANOVIĆ (Radikalna maskota Saveza reformskih snaga tokom prvih izbora u Bosni i Hercegovini; brzo došao k sebi kad je pobegao za Beograd i postao radikalni protivnik Saveza reformskih snaga; po ekstremno liberalnim političkim stavovima, danas vibrira između Mileta Dodika, Vojislava Šešelja i umerenog Vojislava Koštunice; ponosni roditelj na sina Vladu, književnika ovdašnjeg; ne ume da piše, ali ga to ne sprečava da objavljuje; vlasnik najdosadnijih tekstova u istoriji NSFM; drže ga u redakciji jer je u poređenju sa njim svako urnebesno zanimljiv)

08. MANOJLO MANJO VUKOTIĆ (Bivši glavni urednik Borbe, Blica, Glasa javnosti, već osam godina šefuje u Večernjim novostima; odani službenik Milana Beka; osvetio se nemačkom ekspanionizmu tako što je od neprijateljske kompanije WAZ primio pola miliona evra da bi posredovao u prodaji „Novosti“; kao pravi patriota, odbio da posreduje i odbio da vrati pare; jedan od najvećih prijatelja Nemanje Kusturice i Mileta Dodika; tvrdi da je pismen)

10. MILORAD VUČELIĆ (Uveren da je legalni naslednik Če Gevare jer puši tompus, nekadašnji omiljeni Miloševićev urednik i intimni prijatelj, bivši direktor krvoločnog RTS i bivši direktor još krvoločnijeg RTNS, danas glavni i odgovorni urednik, i vlasnik omiljenog glasila Vojislava Koštunice, tjednika „Pečat“; oko sebe, intelektualca posebnog kova, okupio egzotičnu ekipu cirkuskih jurišnika – Treći Metak, Svetska Zavera, Evropska Zavera, Albanska Zavera, Antihaški Lobi, Ostaci Zaklane SANU, Slobodni Strelci, Levičarski SPC, Severnokosovski Slobodari; nepravedno optužen da se tobož obogatio na švercu cigareta, što nijedan levičar ne može sebi da dozvoli)

11. ČEDOMIR ANTIĆ (Počeo kao jedan od lidera studentskih protesta, nastavio kao akcijaš u službi Mlađana Dinkića, odrekao se i Mlađana i Dinkića, posvetio se sebi, napadu na Dinkića i G17 plus, osnovao nešto što se zove Napredni klub i postao prvi branilac Srba u regionu, šta god region značio; omiljeno tv-lice, estradni konkurent Vukadinoviću i Antoniću, čest i dobrodošao gost u štampanim medijima srboidnog hard-core usmerenja; u slobodno vreme – istoričar srpstva i jedinstva)

12. KOSTA ČAVOŠKI (Poslednja živa barikada srpstva, neumorni senator Šumske, prosvetitelj mladih na Pravnom fakultetu, predsednik svih Odbora za odbranu Radovana Karadžića i Ratka Mladića od istine, senzualni prijatelj Ljiljane Bulatović, samostalna ideološka jedinica u lovu na neprijatelje svih boja i oblika; grčevito nasmejan, ubistveno duhovit, lepršavo šarmantan, voli sve što vole mladi Šumske)

13. MILO LOMPAR (Potpisnik svih antievropskih peticija, uredbi, zahteva i molbi; profesor na Filološkom fakultetu, obrazovna je podrška generacijama koje još uvek ne znaju zašto treba voleti Radovana, Ratka i Kostu Čavoškog; u retkim trenucima opuštanja – jer je neprijatelj svuda oko nas i u nama – voli da o sebi razmišlja kao o ideološkom temelju Srbije u ragastovu Dveri Srpskih kojima nikad nije bio nenaklonjen; oseća se kao intelektualac na književnom braniku srpstva)

14. MIROSLAV LAZANSKI (Već 21 godinu državljanin Srbije, posle uniformisanog bekstva iz Zagreba; prigrlila ga bratska „Politika“ i pretvorila u vojno-analitičku karikaturu; nikad nije prežalio JNA, voleo maskirne uniforme sve dok nije otkrio da je omiljeni član žirija za izbor civilnih misica, rame uz rame sa Vesnom da Vinča u seksualnom rovu; teško podneo Gadafijev poraz, mada je nedeljama aktivno pomagao omiljenog pukovnika tastaturom kao ubojitim oružjem; voli Rusiju više nego sami Rusi, što nije teško; u čestim napadima žala za mladošću, evocira uspomene na svoje jna-pustolovine; životna ljubav – Veljko Kadijević, zauvek & forever)

15. VLADIMIR KECMANOVIĆ (Sin Nenada Kecmanovića, legitimni pionirski naslednik Dobrice Ćosića, književnik, kolumnista, scenarista, osnivač poluautomatske grupe P-70 za specijalne operacije u kulturi, opsednut Sretenom Ugričićem, Narodnom bibliotekom i Betonom; strpljivo čeka da mu se Sarajevo izvini zbog opsade, pa da svrati na ćevape svoje mladosti; redovno čita tatine kolumne; svoje kolumne piše pod sloganom „Tako je govorio Galimatijas“; oštro se protivi postojanju Haškog tribunala, veru otkriva u stihovima Beogradskog sindikata i pohvalama Službinog glasnika; voli sve što vole mladi Šumske)



16. MILOVAN DANOJLIĆ (Pesnik, prozaista, esejista, SPS idealista, dobrovoljni izgnanik iz Srbije, targetirana žrtva Novog svetskog poretka koji ga je izmestio u multietnički pakao Pariza, gde mučenički odoleva već tri decenije, svakodnevno nas izveštavajući o ličnim stradanjima u naseobini u kojoj se ne govori srpski; po obrazovanju prevodilac koji preporučuje mladima da ne uče strane jezike, ako se već on zajebao – oni ne moraju; permanentno uporni suradnik tjednika „Pečat“, čežnjivo upire pogled u srpsko selo kao jezgro budućeg urbanog bunta; o sebi tvrdi da je pravoslavni samoubica koji se sjurio u nakot zapadnjačkog zla, da bi ga iznutra podrivao; to što još nije uspeo u svom zadatku uopšte ga ne obeshrabruje, kad-tad svet će saznati istinu o Srpskoj Stvari)

17. RATKO DMITROVIĆ (Nekadašnji dopisnik „Politike“ iz ustašoidnog Zagreba, novinar zajapurenog RTS u ratnohuškačkim tv-vihorovima, danas jedan od urednika internet-tabloida „Vesti“ iz merkelovskog Frankfurta, stalni suradnik levičarsko-desničarskog tjednika „Pečat“; još uvek veruje da će tzv. Republika Srpska Krajina vaskrsnuti i da će on biti njen izvorni ministar informisanja; smanjio broj pravopisnih grešaka u svojim tekstovima za čitavih 12 odsto; nemilosrdan prema svojim prijateljima; milostiv prema istorijskoj težnji „Srbija do Frankfurta“)

18. MIŠA ĐURKOVIĆ (Nacionalni filozof i filozof uopšte, kolumnista „Politike“, emotivni savetnik srpskih snaga u Crnoj Gori, jedva preboleo ljubavni raskid sa Vojislavom Koštunicom, o sebi misli kao o esejisti i humorističkom piscu za decu i omladinu; u svađi sa Vukadinovićem i Antonićem iz intimnih, gotovo erotskih razloga o kojima se u dobrim kućama ne govori; široj javnosti postao jednokratno poznat kad je demantovao satirični tekst Ljube Živkova, ne uspevajući da razluči stvarnost od fikcije, što mu je inače omiljeni politički pogled na svet)

19. PREDRAG MARKOVIĆ (Osnivač Vremena knjige, potom Stubova kulture, ideološki inspirator nevladine organizacije G17 plus, bivši predsednik Skupštine Srbije, u jednom nesrećnom trenutku čak i vršilac dužnosti predsednika Srbije, potom odbačen i ražalovan od strane voljenog Mlađana Dinkića, da bi se trudom i zalaganjem ponovo dokazao i trijumfalno vratio kao najnoviji ministar kulture; počasni nosilac brade Nikole Pašića; nesuđeni model za reklame firme Gillette, govori u šiframa koje ni sam nikad ne razume; voli sve što mladi u Ministarstvu kulture vole)

20. PREDRAG J. MARKOVIĆ (Pobednik Kviskoteke, bliski rođak Dobrice Ćosića u svakom smislu, istoričar, politička akvizicija Demokratske stranke, miljenik „Večernjih novosti“ i „Pressa“ čiji je stalni svedok-saradnik u turbulentnim historijskim dilemama; uvek na srpskoj strani, heroj u prvim redovima borbe za revidiranu istoriju, drago je lice u tv-emisijama sa estradnim sadržajem koji se lako upija; hodajuća DS-enciklopedija, spremna da otkrije kolika je površina Kosova pre dolaska Albanaca na svetu srpsku zemlju, ova legenda Kviskoteke još uvek veruje da je politika kviz i da je Kvisko uvek na srpskoj strani)

[Mars]

Živa barikada prema EU.
Priceless.

[west end]

jaoj ali kostunicina slika

[Burak]

Tekst dobro započet, ali ubrzo skrenuo u "jeftin lavež i laprdanje"... Tipično za e-novine

[Mali-Princ19]

[/url]jaoj ali kostunicina slika

Jos mi krvare oci.

[Vel boy]

[/url]Tekst dobro započet, ali ubrzo skrenuo u "jeftin lavež i laprdanje"... Tipično za e-novine

oh, let me guess, kad su pocheli o "pomocnicima srbijanskih heroja" "skrenuli su u jeftin lavež i laprdanje"...

[Wilhelmina]

Jedinstveno. Volim e-novine. Tu i tamo bih ispomerala par licnosti, ali bal vampira je na okupu.

[Sheytan]

Samo smeh Srbina spasava
Zahvalnica redakciji "E-novina"

Svaki normalan čovek voli da dobije nagradu. Priželjkuje trenutak kada će njegovo delo konačno biti priznato od premudre i uvek budne kritike. Jedna dobra kritika ili nagrada mu otvaraju rajska vrata i obezbeđuju mesto među drugim besmrtnim velikanima. A naša kritika je kao stoglava aždaja, koju je jako teško zasititi. Ona se hrani nesigurnim piscima, pesnicima, muzičarima i drugim umetnicima u pokušaju. Dovoljno je da ti, barem jedna, od tih premudrih glava napiše lošu recenziju, pa da ti cela karijera krene nizbrdo. Tvoj umetnički život će se survati kao čamčić niz džinovski vodopad. Zato se svi mi, koji nešto piskaramo, uzdamo da će nas njegovo veličanstvo Kritika ipak blagosloviti, pa ćemo se za života ogrebati i za koju nagradu. Pa da je ponosno istaknemo na nekom počasnom mestu u našim kućama. Oni izabrani, koji su imali tu sreću da budu višestruko nagrađivani, mogu u svome stanu od jedne sobe napraviti i mali muzej, kako bi u njemu izložili sve svoje nagrade. Posle se tu mogu priređivati turistički obilasci za goste koji im dođu na krsnu slavu. Gledaju gosti ljubomorno sve te silne trofeje, čiji im sjaj bukvalno zaslepljuje oči, kao da su ušli u Ali-babinu pećinu. Mrze te u sebi, a ti rasteš od zadovoljstva kao kvasac.

Mene su, na žalost, mnoge nagrade zaobišle. To je itekako poljuljalo moje samopouzdanje i veru u ono što radim. Ožiljci poraza će zauvek ostati na mome drhtavom srcu. Najviše poraza sam doživeo sa Beogradskim sindikatom, koji nikada nije uspeo da pronađe pravi recept za dobru kritiku. Naši albumi su uvek dobijali mizerne ocene, a koncerti proglašavani za potpune promašaje. Sećam se kada je jedan ugledni kritičar, na svetski poznatom sajtu «Popboks», napisao da su naše pesme banalne i prevaziđene – tada nisam mogao da dođem sebi mesec dana. Propio sam se i zapostavio sve svoje obaveze. Mogao si me svako veče zateći samog u kafani, kako plačem, lomim čaše i proklinjem svoju tužnu sudbu. A kada nam je, onomad, za dlaku izmakao «Oskar popularnosti» - mislio sam da je svemu došao kraj. Spasla me je spremačica koja me je zatekla na simsu, sa kojeg sam se spremao da skočim u neki lepši život ispunjen nagradama. Završio sam na psihijatriji, vezan za krevet i nakljukan lekovima koji bi oborili i konja, a kamoli jednog nenagrađivanog magarca.

I baš kada sam planirao da dignem ruke od sebe i od svega, da prestanem da pišem i da napustim jalovi Sindikat, stiglo je priznanje koje sam oduvek priželjkivao. Kultni Internet sajt «E-novine» me je uvrstio na top listu «20 najgorih u Srbiji u 2011.god.» i time odao počast mojem minulom radu. Pogotovo mi je milo što je pun naziv takmičenja: «Ima se, može se: Još 20 najgorih u Srbiji!», budući da su autori za naziv iskoristili reči pesme BS-a «Divljina» i time nam dodatno dali na značaju. Na toj listi sam zauzeo solidno 12. mesto, uz sjajan komentar da sam, između ostalog, «nacionalni radnik u muzičkoj industriji, Srbin 200 odsto...pesmom podržava Jarinje & Brnjak...» i sve tako u tom stilu. Možda će zlonamerni reći da je to samo 12. mesto, ali ne zaboravite da je konkurencija bila izuzetno žestoka, posebno kada se uzme u obzir koliko su vodeći ljudi «E-novina» strastveni i koliko vole ljude i svet oko sebe.

A dobiti jedno ovakvo priznanje od glodu(a)ra Lukovića – rodonačelnika srpske pornografije i paranormalnosti - priznaćete, nije baš mala stvar. Ja mogu samo da se zahvalim ovim toplim ljudima što su mi odali ovo veliko priznanje. Trudiću se da u novoj 2012.god. opravdam ukazano poverenje i sve ću učiniti da se popnem za još koje mesto na top-listi. Nastaviću da se, kao i do sada, zalažem za solidarnost, pravdu i patriotizam, što će mi, nadam se i sledeće godine doneti titulu jednog od «20 najgorih u Srbiji».

Svečano obećavam da se neću zalagati za ukidanje Republike Šumske ili nezavisnost Vojvodine i Sandžaka, kako se slučajno ne bih našao na vašoj listi «20 najboljih u Srbiji».

Voleo bih da mi neku narednu nagradu uruči lično drug Pera, na nekoj sednici, prema starim običajima Komunističke partije, ili da organizujemo slet u kome će učestvovati svi članovi redakcije «E-novina» i dobitnici nagrada. Na sletu bi mogli da izvodimo razne piruete i da se u trikoima i šorcićima preokrećemo do mile volje, pa da tako znojavi i veseli uđemo u Evropsku uniju, bez mnogo cimanja, kao što se dvoje lako smuvaju u porniću, u režiji našeg druga Pere.

Feđa Dimović,
član Beogradskog sindikata

[Stripi]

al je duhovit.
U pičku materinu.

[Srklet]

[/url]al je duhovit.

ko hrvat.

[Stripi]

fakat.
Trebao bi preispitat svoje srpstvo.

[Vel boy]

'ajde Stripi, govori 'di je Dvichak? ma'ni se ovog bashibozluka ovdje.