- 17 Avg 2005, 05:48
#329570
" Smatram da je princip i uzrok onoga sto nazivamo zivotom uzbudjenje,koje se manifestuje u najrazlicitijim formama - kao cisto, nesvesno, neobjashnjivo, nikada ni na koji nacin dokazano da stvarno postoji, bez broja, egzaktnosti, vremena, prostora, apsolutnog I relativnog stanja.
Smatram da je drugi stepen zivota misao, u kojoj uzbudjenje poprima vidljivo stanje realnog u sebi, ne napustajuci granice unutrasnjeg. Misao je proces ili stanje uzbudjenja koje se pojavljuje u vidu realnog i prirodnog delovanja. Zato misao nije nesto pomocu cega je moguce promisliti pojavu, tj. shvatitim, saznati, razumeti, znati, dokazati, zasnovati. Ne, misao je samo jedan od procesa delovanja nesaznatljivog uzbudjenja. Nista prema tome ne utice na mene, i "nista", kao bice, ne odredjuje moju svest, jer sve je uzbudjenje, kao jedinstveno stanje, bez ikakvih atributa koje odredjuje jezik zivota u zajednici. Sve ono sto je putem misli kao sredstva razmisljanja stvarno, koje raz-otkriva, koje zna da raz-dvoji stvarno od nestvarnog, I da tako pokaze coveku ovaj ili onaj predmet u njegovoj egzaktnosti I stvarnosti - sve je to apsurd; u stvari mi uvek vidimo ono sto nikada ne mozemo saznati ni stvarno videti. I to sto covek manifestuje, ili sto se manifestuje u svetu uopste, bez obzira na sva covekova "ocigledna", "naucna" i "druga" obrazlozenja, ostaje nedokazano, jer sve su manifestacije rezultat nesaznatljivog uzbudjenja. "
Smatram da je drugi stepen zivota misao, u kojoj uzbudjenje poprima vidljivo stanje realnog u sebi, ne napustajuci granice unutrasnjeg. Misao je proces ili stanje uzbudjenja koje se pojavljuje u vidu realnog i prirodnog delovanja. Zato misao nije nesto pomocu cega je moguce promisliti pojavu, tj. shvatitim, saznati, razumeti, znati, dokazati, zasnovati. Ne, misao je samo jedan od procesa delovanja nesaznatljivog uzbudjenja. Nista prema tome ne utice na mene, i "nista", kao bice, ne odredjuje moju svest, jer sve je uzbudjenje, kao jedinstveno stanje, bez ikakvih atributa koje odredjuje jezik zivota u zajednici. Sve ono sto je putem misli kao sredstva razmisljanja stvarno, koje raz-otkriva, koje zna da raz-dvoji stvarno od nestvarnog, I da tako pokaze coveku ovaj ili onaj predmet u njegovoj egzaktnosti I stvarnosti - sve je to apsurd; u stvari mi uvek vidimo ono sto nikada ne mozemo saznati ni stvarno videti. I to sto covek manifestuje, ili sto se manifestuje u svetu uopste, bez obzira na sva covekova "ocigledna", "naucna" i "druga" obrazlozenja, ostaje nedokazano, jer sve su manifestacije rezultat nesaznatljivog uzbudjenja. "
