Bootstrap Framework 3.3.6

[*deni*]

Pa da, komeNdija i sprdačina na kub.
A narod sedi i belo gleda kako mu seru po glavi obojica.

[Ulix]

[/url]

[/url]Ja to odbijam da gledam, ali sam morala da svratim ovde da kazem da mi se ONOLIKO bljuje od obojice

Ja gledao, efekat isti.

Meni bogme ni izdaleka nisu isti.

Super je bio Čeda.

[Herald]

Baš me briga za RS i dodika. Nisam gledao.

[Sheytan]

Svakom loncu poklopac

Parafraziraću Čedomira Jovanovića - Problem je u tome što mi iz bosanskog krvavog lonca vadimo komade mesa koji nama odgovaraju i na tome gradimo svoju političku platformu. Zar, upravo, to ne radi Jovanović uporno se pozivajući na zločin u Srebrenici, koji on naziva genocidom obesmišljavajući na taj način sam pojam genocida i čineći tako nepravdu, da ne kažem grijeh, prema onima koji su doživjeli stvarni genocid u Drugom svjetskom ratu i drugdje, među koje spadaju i Srbi kao narod.

Da sam, kojim slučajem, bio na mjestu predsjednika Milorada Dodika ne bih išao u Beograd objašnjavati Čedomiru Jovanoviću koji je interes srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Čovjeku od pet procenata, koji vječno kuburi sa cenzusom i čija se politička moć prostire na nekoliko nevladinih organizacija, na Peščanik i slična ostvarenja takozvane „Druge Srbije“. Čovjeku kojeg ne interesuju činjenice i koji političke zaključke izvlači iz stereotipa o Srbima koji su smišljeni u svjetskim centrima političke moći, i koji čine faktografiju filma Anđeline DŽoli, koji je,opet, nastavak agresivne antisrpske medijske kampanje iz devedesetih godina.

Koliko sam shvatio, Jovanović je zabrinut za položaj muslimana, koje on naziva Bošnjacima, u Republici Srpskoj. Prije dvije-tri godine, bukvalno sam vodio za ruku jednu Srpkinju, koja živi u Francuskoj i koja je bila indoktrinirana lažnom pričom iz devedesetih o Srbima, da bih joj pokazao koliko je u gradu otvoreno objekata čiji su vlasnici povratnici muslimani. Bila je zapanjena, jer je mislila da su oni istrebljeni, a ono malo što ih je ostalo da žive na granici očaja, gladni i poniženi. Ponudio sam se da odemo u susjedno mjesto, koje pripada Federaciji, da mi ona pokaže barem jedan objekat koji su otvorili povratnici Srbi, ako, uopšte,tamo takvih Srba ima. To je stvarnost današnje BiH. Da se razumijemo, nije tu u pitanju nikakva ljubav prema pripadnicima drugog naroda, nego Aneks 7 Dejtonskog sporazuma, koji su Srbi za razliku od Čedomirovih Bošnjaka ispoštovali.

Jovanović u razračunavanju sa Dodikom priča praznu altruističku priču koja sa BiH ima veze kao Mik DŽeger sa motikom. Ona je primjerena nekoj hipi komuni iz šezdesetih godina prošlog vijeka, ali ne i Bosni i Hercegovini u kojoj se živi u netoleranciji vjekovima, sem u vrijeme komunističke vladavine kada je mržnja i netrpeljivost bila amortizovana i potiskivana. Očigledno da lider LDP-a nije čitao Ivu Andrića, jer da ga je čitao shvatio bi da Bosna nije ništa drugo nego prokleta avlija.

Za Čedomira Jovanovića na putu sreće, mira i tolerancije u BiH stoji Republika Srpska kao genocidna tvorevina. Ako se ona ne ukine gotovo je sigurno da će se Federacija pretvoriti u Palestinu i za to će biti odgovorne političke vođe Srba u BiH i politika koja se vodi iz Beograda, koja se, po njemu, nije mjenjala već dvadeset i kusur godina. Srpska politika je kriva i za vehabije i još trista čuda. I biće, valjda, kriva još hiljadu godina do nekog novog potopa. Neka mu bude to kada je krivica u pitanju i neka na tome zarađuje jevtine političke poene. Nije mi samo jasno kako će to Srbi pristati na dobrovoljno samoukidanje? Zarad neke Čedomirove liberalne demagogije? Republika Srpska garantuje Srbima ostvarivanje njihovih političkih, ekonomskih i svih drugih prava i ako bi se ona ukinula Srbi bi, u unitarnoj državi, bili i politički i ekonomski i na svaki drugi način obespravljeni. Bio bi to težak položaj, sličan onome koji su Srbi imali u turskoj Bosni, doduše malo našminkan i upakovan da ne bode međunarodne oči.

Čedomir Jovanović traži više od Dejtona, a negoduje kada se drugi političari iz Srbije angažuju oko Bosne i Hercegovine. Nije teško, iz njegovih izjava, zaključiti da traži ukidanje Republike Srpske, koju smatram svojom otadžbinom. Lično nikada ne bih pozivao na ukidanje Čedomira Jovanovića. Zamolio bih i druge da to ne čine i da se ne diže hajka na njega. Treba mu samo reći da ima i drugih patnji, nego što su patnje naroda u BiH, i da se na njima može, takođe, dobro politički profitirati i da ne mora biti mirođija u svakoj čorbi i svakom loncu poklopac.

Radenko Tošić

[Srklet]

vuk bačanović obožavam dogmate

http://www.radiosarajevo.ba/novost/7308 ... -malograda" target="_blank

Nastranu što je Čedomir Jovanović bio kadar Zorana Đinđića u vrijeme dok je ovaj zajedno sa svojim političkim saveznikom Radovanom Karadžićem 1994., okretao pečenog vola na Palama. Zanemarimo i to što je bio njegov kadar u vrijeme dok se ovaj zalagao za "savez srpskih zemalja" koji bi se sastojao od Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Zaboravimo, dakle, što je punoljetni i zreli Jovanović bio dio politike podržavanja klanja u BiH. Može biti da je doživio ličnu katarzu i pokajao se radi (ne)mladosti-ludosti. Možemo za ovu priliku zanemariti i činjenicu da pisac ekonomskog programa njegove partije naziva ratnog zločinca Augusta Pinochea "herojem slobodnog čovječanstva", a Dražu Mihailovića legendarnog komandanta legalnih trupa Kraljevine Jugoslavije u borbi protiv povampirenih komunista. Mogli bismo, uzgred, napomenuti da se Jovanović zalaže za privatizaciju cjelokupnog javnog sektora u Srbiji, što podrazumijeva daljnje "racionaliziranje troškova", odnosno masovna otpuštanja i smanjenja plata, ali i to, za (malo)grad nije toliko bitno, jer ga se ne tiče (i jer bi i sam isto sprovodio nad svojim radnicima). Za (malo)grad je, pak, bitna estrada političkih šarenih laža i to je vrhunac političkog mišljenja koji je, u svome raspadu, sposoban apsorbovati. Međutim, ostavimo po strani i bezvrijednu emisiju, kojom su i Dodik i Jovanović sebi obezbijedili odličan PR; sažalimo se na glupošću onih koji u takvim spektaklima, odnosno u tome kako je jedan političar "spustio" drugom, vide nekakvu nadu i potencijalnog spasitelja, poput Amerikanaca u harizmatičnom Obami.
(Malo)grad je i ovom spektaklu za široke narodne mase dao svojstven pečat. More Facebook komentara je Jovanovića slavilo kao "momka iz grada", koji je spustio "krkanu", odnosno seljaku, Dodiku. Može biti da je (malo)grad, koji posjeduje pamćenje zlatne ribice, smetnuo s uma da osuđena ratna zločinka Biljana Plavšić nije odrasla sadeći kupus, već na asfaltu, dok je "krkan" Dodik 1996. iznosio gledišta o tome kako BiH može prosperirati jedino bez entiteta? Bilo je to samo godinu dana nakon što je Đinđić (uz pobočnika Jovanovića) javno deklamovao svoje velikosrpske planove. A onda se sve promijenilo. Đinđić je, posmrtno, postao svetac demokratije, Jovanović njegov namjesnik na zemlji, a "krkan" Dodik pali arhanđeo Lucifer. Čudno? Ne za "demokratiju", zasnovanu na taktici, prema kojoj i najkancerogeniji proizvod može biti izreklamiran kao zdrav za vašu djecu. Ne za "demokratiju" u kojoj su riječi, izjave i deklamacije oružja u odbrani (lične) koristi, u kojoj se koristoljubiva prevrtljivost ne tumači kao licemjerstvo, već kao vrlina. (Malo)grad je najbjedniji konzument takvih "vrlina". Mnoge političke maske se mijenjaju, ali njegovo bezizražajno, zatupjelo lice, ne može skriti ni jedna.

[spliff]

cheda
naravno

[Srklet]

http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/17 ... ajnik.html" target="_blank

Izvješćujući o javnom sučeljavanju Jovanovića i Dodika, elektronički mediji u RS-u u srijedu naširoko su citirali predsjednika RS-a, dok su lideru LDP-a ostavili malo prostora u prepričanoj verziji. Na sličan način o tome su u četvrtak izvijestile i Nezavisne novine.

ok, mogu razumjeti ljude kojima je RS - kakva god bila - na srcu i da ne žele BiH. al mi nisu jasni stanovnici RS kojima ne smeta što je dodik praktički uveo diktaturu, istu kakvu je u srbiji devedsetih furao milošević.
kakva je to sloboda ako te više kao ne ugnjetava sarajevo-teheran, nego dodik?

[Mars]

[/url]
Meni bogme ni izdaleka nisu isti.

Super je bio Čeda.

Meni bio baš ovakav kao u stripu

[Sheytan]

PRAVI RAZLOG - Merlin

Bučno vs Tvrdo

Nekada je najmlađi, najnekulturniji, najbučniji političar bio radikal koji to više nije. Danas je to liberal.

Čedomir Jovanović. Čovek bez uverenja, čovek koji je jednog kriminalca izvadio iz zatvora, a jednog predsednika odveo u zatvor, čovek koji je glasao za nedemokratski zakon o informisanju.

Čeda mnogo brine o regionu, i nimalo o svojoj zemlji.

Kod stranih poslodavaca, briga o regionu se isplati, a pljuvanje po Srbiji još više.

Čedomir je odavno raskrstio sa čistom savešću, prljavim rukama, i obdaren posebnom vrstom neodgovornosti - neosetljivošću prema sopstvenom narodu, kao prostitutka sa golim sisama ide naokolo i nudi se svima. Od Sandžaka do Bosne.

Ambasade su mu kao druga kuća. Jer treba zaraditi za život. Goli.

Da je poslanik, kojom srećom državni službenik kao onaj šef biblioteke, da je Srbija država i da zna šta su njeni nacionalni interesi i ciljevi, Čedomiru Jovanoviću bi ostao samo LDP.

I unutar te grupe mogao bi da pravi "civilizacijske iskorake" svojim jeftinim i isto toliko opasnim tvrdnjama poput "RS je genocidna tvorevina".

Nažalost, nijedan predstavnik vlasti u Srbiji nije skočio na noge, niti mu je jurnula krv u lice, niti je reagovao na smelu odvratnost kojom Jovanović dosledno pokazuje mržnju prema sopstvenom narodu, državi, svemu što je srpsko.

Zašto je tako? Nije ni važno, jednostavno je tako, ali odgovor na to svakako se nalazi u depešama Vikiliksa.

Ne znam da li je politika kurva, ali po depešama je jasno, što bi rekao dotični Jovanović, "fizička činjenica" je da su političari uglavnom kurve.

Ovaj put na izbačene sise reagovao je Milorad Dodik.

Mislim da je trebalo da kontroliše svoj seksualni nagon i ne petinguje sa Čedicom usred Tanjuga pred zrelom plavokosom gospođom koja je mazno i stidljivo pitala "Zašto tako postavljate stvaaari?!"

Ne znam koje je "stvari" gospođa voditeljka videla, osim ako joj se nisu pričinjavale. Ali fakat je da se osećala zapostavljenom.

Malo bolje je bilo gledaocima televizije koja je zbog vere u visok rejting prenosila duel ove dvojice kao da su u pitanju Novak i Nadal.

Pompezno, u vanrednom terminu, na B92 najavljeni Tanjug open, bio je ipak razočaravajuć, iako dovoljno idiotski, jer je od ove dvojice samo jedan borac za nešto. A drugi je samo protiv. Zato duela nije ni bilo.

Čeda je uporno ponavljao i galamio da on najviše voli felacio i s leđa, dok Dodik nije imao razumevanja za afinitete dobrodržećeg liberala i sve vreme mu ponavljao da nije zainteresovan.

Onda je Čeda pomenuo Tačija, hoteći izazvati Miloradovu ljubomoru, počeo da priča o njemu, o njegovoj moći, o tome kako Tačiju ne možeš ući ako te ne pusti, međutim ništa Milorada nije mogli uzbuditi. Nikakva trojka, ni Tači ni Anđelina, na koje je Jovanović ostajao bez daha, nisu mogle uzbuditi čvrstog Milorada.

On je jedino reagovao na Dejton.

Press,
Kolumne
03. 02. 2012.

[Srklet]

[/url]

I unutar te grupe mogao bi da pravi "civilizacijske iskorake" svojim jeftinim i isto toliko opasnim tvrdnjama poput "RS je genocidna tvorevina".

naravno, jovanović nije to rekao. podvuceni citat je lažan.

[Synesthesia]

U Srebrenici se nije dogodio genocid.

[Srklet]

presude ICTY-ja kazu drugacije. zali se sudu.

[Vel boy]

Press,
Kolumne 03. 02. 2012. i Radenko Tošić =
s druge strane vuk bačanović = enigma jer ne znam shta hoce da kaze

[Stripi]

čovjek želi ukazat na sve mijene naših političara.
I mora mu se piznati da je donekle u pravu.
Mislim da sam spomenuo na ovoj temi promjenu Mikija Dodika iz janjeta u vuka, iz sjajne zvijede mira u tamu nacionalizma.
A mislim, jest činjenica da je Đinđić okreto vola ili prase na Palama, šta jes - jes.
Pa mu sad, pokojnom, novi urednik "Danasa" želi prišiti izjavu da treba postojati redovna avio linija Banja Luka - Beograd, da svi studenti iz republike Srpske mogu i moraju studirati u Beogradu, da se što bolje povežu Srpska i Srbija i tako neko baljezganje.
Tu izjavu niko nije zabilježio a urednik ju je izvukao iz sjećanja.
A ko zna, možda je Zoran to i rekao. Mislim, kad je okreto volove po Palama u prvoj polovici devedesetih, što ne bi izjavljivao i tako nešto.
A usput, Čedica mu je uvijek bio tu negdje sa strane, zar ne?

[Mars]

Ja ne mogu da zamislim Čedicu - da ne viče na nekog (realno prisutnog ili imaginarnog).

Ne mogu da zamislim da se on - ne svađa. Ne ljuti.

Pa dal baš Čedica u Srbiji ima TOLIKO razloga da stalno bude ljut?

Pa realno - nema. Dobio je od života mnogo više nego što bi po svim zakonima prirode i kosmosa trebao da dobije.

A dal se stvarno bori zbog toga da još nekom u Srbiji bude makar malo bolje?

Pa i ne. Sasvim je lepo njemu ovako kako je.

[Sheytan]

[/url]Ja ne mogu da zamislim Čedicu - da ne viče na nekog (realno prisutnog ili imaginarnog).

Ne mogu da zamislim da se on - ne svađa. Ne ljuti.

Pa dal baš Čedica u Srbiji ima TOLIKO razloga da stalno bude ljut?

Pa realno - nema. Dobio je od života mnogo više nego što bi po svim zakonima prirode i kosmosa trebao da dobije.

A dal se stvarno bori zbog toga da još nekom u Srbiji bude makar malo bolje?

Pa i ne. Sasvim je lepo njemu ovako kako je.

U potpunosti se slažem sa ovim.

Evo, još jednog razmišljanja o TV duelu Dodik-Jovanović:


Mile i Čeda ili “jin” i “jang”


„Kakva glupa ideja“, pomislio sam kada sam čuo pre neki dan da je nekome palo na pamet da organizuje „TV duel“ aktuelnog predsednika Republike Srpske i bivšeg potpredsednika Vlade Srbije, one vlade što je sprovela najveću organizovanu pljačku Srbije (i hapšenje najvećeg broja njenih građana odjednom) od kraja četrdesetih godina prošlog veka. Šta bi njih dvojica imali da razgovaraju? Kakve stavove bi mogli da suoče?

Načelno sam uvek smatrao da je problem Jovanovića, Čanka, Draškovića, Zukorlića, i drugih veleposlanika zagrebačkih, sarajevskih i prištinskih nacionalista u Beogradu, u stvari samo problem nedemokratskih i neslobodnih medija, koji za tuđi groš u žižu javnosti postavljaju ličnosti bez podrške u narodu, bez političkog autoriteta i bez moralnog integriteta, koji otvoreno rovare protiv vlastite države, vređajući i omalovažavajući najveći broj njenih građana.

Kada sam, međutim, pogledao sam duel, nisam se mogao oteti utisku da je ideja da se on organizuje bila naprosto genijalna.

Moja prvobitna greška ležala je u pretpostavci da bilo kakav TV duel sa Čedomirom Jovanovićem nužno mora biti besmislen iz prostog razloga što dotični narodni poslanik nije u stanju da artikuliše argumente, već samo da prosipa antidržavne i antisrpske ideološke doskočice od jednog reda, po svoj prilici pokupljene sa foruma „Dnevnog avaza“ ili sa lokalnih tribina HDZ u Zadru, Splitu ili Dubrovniku.

Ono što sam, međutim, smetnuo s uma bilo je da na današnjoj političkoj sceni niko više nije sposoban za stvarno suočavanje mišljenja, budući da je ideja „političkog dijaloga“ kod nas potrošena, obesmišljena i dovedena do apsurda. „TV dueli“ uglavnom podrazumevaju samo da dva „sagovornika“ stoje jedan pored drugog, obraćajući se publici u formi monologa sa pauzama.

Stoga ni od ovog nije ni trebalo očekivati da će Predsednik nešto „objasniti“ Poslaniku, a pogotovo ne da će Poslanik „prosvetliti“ Predsednika, budući da Dodikov stav nisu uspeli da slome ni kudikamo ozbiljniji eksponenenti politike Vašingtona i Brisela od Jovanovića, dok Jovanović, poput onog telefona na stolu Eriha Honekera, „prenosi podatke samo u jednom smeru“.

Značaj ovog susreta bio je simboličke prirode, on je u stvari predstavljao jedno sučeljavanje epskih razmera svega onoga što je dobro na srpskoj političkoj sceni sa svime onim što na toj političkoj sceni ne valja.

Duel Dodika i Jovanovića pred celom nacijom je poslužio da se jednom za svagda demistifikuje mantra o „pogubnosti srpske sklonosti prema mitovima, stereotipima i crno-belom pogledu na svet“. Ono što smo imali prilike da vidimo bilo je apsolutno crno-belo, dok su dva učesnika u „sukobu“ bili ne stereotipi, već arhetipovi srpske političke scene. I dok je prvi, uz sve svoje mane i nedostatke, arhetip ozbiljnog i odgovornog političara, koji hrabro i bezrezervno zastupa demokratsku volju većine svojih građana, ne odustajući od nacionalnih interesa ni pod kakvim pretnjama i ucenama, drugi je arhetip neozbiljnog, neodgovornog i neobrazovanog lovca u mutnom, koji hrabro i bezrezervno, iza kordona telohranitelja (kojima se razmeće) zastupa interese stranih ambasadora, multinacionalnih korporacija i ekstremističkih pokreta u regionu, uvek usmerenih protiv dobrobiti naroda kome on po imenu pripada.

Jedan naspram drugog – političar koji se ponosi svojim patriotizmom i činjenicom da mu svi neprijatelji srpskog naroda rade o glavi i političar koji se ponosi činjenicom da ga u sopstvenoj zemlji nazivaju izdajnikom i da telohranitelji moraju da ga čuvaju od naroda koji zastupa u Skupštini. Tako upečatljivi i vizuelno plastični primeri politički dobrog i lošeg više ne mogu da se pronađu ni u stripovima, ni u pozorištu, ni u narodnim pesmama.

Mile Dodik, koji na poziciji predsednika (kon)federalne jedinice međunarodnog protektorata ima više petlje i političke hrabrosti od celokupnog političkog vrha „slobodne, suverene i celovite“ Srbije zajedno, navikao je, sa svojom krajiškom jednostavnošću i narodskom drskošću, da smireno i pribrano, uz osmejak, trpi grdnje i siktanja ljudi koji njemu i njegovom narodu snuju propast. Upravo ta njegova stoička spremnost da se suoči sa Jovanovićevim nalogodavcima iz Stejt departmenta, Evropske komisije i OHR, odnosno sa njegovim klonovima iz Sarajeva, Tuzle i Zenice, dovela je do demaskiranja ovih političkih činilaca kao običnih političkih pajaca i razobličavanja njihove „moći da na Balkanu mrače i sviću“ kao običnog blefa i mahanja praznom puškom.

Nažalost, Dodik i srpski narod koji zastupa žive u državi koju dele sa federalnom jedinicom većinski naseljenom čitavim narodom Jovanovića, i sa njegovim histeričnim izlivima gneva i kapricioznim pridikovanjem on se suočava svaki dan. Tim suočavanjem doprineo je da su bosanski Srbi jednostavno prestali da se obaziru na siktanje i grdnje iz Sarajeva i okrenuli se sopstvenoj sudbini. Možda će sada doprineti da i građani Srbije učine isto, svesni da se pred njih, po ko zna koji put, u stvari postavlja pitanje „kome će se prikloniti carstvu“. Jer književna paradigma Brankovića, povodljivog kalkulanta, izdajnika i prevrtljivca, koji prodaje „veru za večeru“, uporno prati srpski narod kroz vekove, kao što ga prati i ikona cara-velikomučenika Lazara, svetitelja, državnika i viteza. Naravno, daleko je Dodik od Lazara, kao što Jovanović nije ni primaći Brankoviću. Ali razlika između one dvojice starih, ista je razlika kao između ove dvojice novih srpskih „velikaša“. A na narodu je da gleda – i bira.

S tim što je narod, možda, već odabrao? Jer, Čedomir Jovanović je tokom razgovora u više navrata našao za shodno da sve obavesti da se u svojoj zemlji ne oseća ni najmanje prijatno, a da razumevanje i podršku nalazi samo u Sarajevu, Zagrebu, Prištini. Ako je tako, onda spor između Dodika i Jovanovića uopšte nije unutrašnji spor Srba sa Srbima, već prost spor Srba sa Hrvatima, bosanskim muslimanima, Albancima? Što znači da je jedini problem koji srpski narod ima sa Čedomirom Jovanovićem to, što se ne nalazi sa iste strane pregovaračkog stola sa Stipom Mesićem, Mustafom Cerićem, ili Hašimom Tačijem. Ali ako je to jedini problem, to se bar da lako ispraviti, tim pre što će uskoro izbori. A ako je bilo potrebno da nam u Beograd dođe Mile Dodik da nam to objasni, to nije neki naročit napor za njega, koliku nam je uslugu učinio.

Nevenko Škrbić

[Srklet]

nije mi jasno, tko je tu ono što je dobro na srpskoj političkoj sceni?

[Sheytan]

[/url]nije mi jasno, tko je tu ono što je dobro na srpskoj političkoj sceni?

Tebi prevashodno nije jasno šta se dešava u tvojoj lijepoj, tako da ovo što ti nije jasno za Srbiju ni malo ne iznenadjuje.

Naprotiv.

Potvrdjuje ko si i šta si.

[Srklet]

[/url]

Tebi prevashodno nije jasno šta se dešava u tvojoj lijepoj, tako da ovo što ti nije jasno za Srbiju ni malo ne iznenadjuje.

ali, dodik nije iz srbije. srpski pijemont je i dalje u sastavu druge drzave.

Potvrdjuje ko si i šta si.

[deran]

[/url]Ja ne mogu da zamislim Čedicu - da ne viče na nekog (realno prisutnog ili imaginarnog).

Ne mogu da zamislim da se on - ne svađa. Ne ljuti.

Pa dal baš Čedica u Srbiji ima TOLIKO razloga da stalno bude ljut?

Pa realno - nema. Dobio je od života mnogo više nego što bi po svim zakonima prirode i kosmosa trebao da dobije.

A dal se stvarno bori zbog toga da još nekom u Srbiji bude makar malo bolje?

Pa i ne. Sasvim je lepo njemu ovako kako je.

ovo je tako sažeto,a tako istinito-bravo mars...

[Sheytan]

Pobuna u SPO i zbog izjave Jovanovića

Predsednici šest opštinskih odbora Srpskog pokreta obnove, koji su odlukom rukovodstva stranke raspušteni, zatražilo je večeras da se njen predsednik Vuk Drašković "najodlučnije ogradi od izjave lidera LDP-a Čedomira Jovanovića da je Republika Srpska genocidna tvorevina i da odmah objavi javnosti da je SPO istupio iz Preokreta".

"Drašković ovo treba da učini samostalno kao što je samostalno i bez konsultacija sa stranačkim organima doneo odluku da stupi u politički pokret sa kojim stranka nema nikakvih dodirnih programskih tačaka", navedeno je u saopštenju.

"Ekstremne izjave Čedomira Jovanovića, koje vređaju svakog pripadnika srpskog naroda i u kojima se iznose kvalifikacije koje nije utvrdio nijedan sud ili organ međunarodne zajednice, najbolja su potvrda da Srpski pokret obnove mora odmah da se vrati svom izvornom državotvornom programu, jer će u suprotnom nestati sa političke scene", naveli su potpisnici tog zahteva.

Srpskom pokretu obnove potrebna je, kako je istaknuto, "odgovorna nacionalna i državna politika jer je na toj politici i osnovan pre dvadeset godina, a jedan od njenih temelja je briga i saradnja sa celokupnim srpskim narodom kome je jedan od temelja i oslonaca Republika Srpska sa kojom Srbija mora imati nabolje moguće odnose ekonomske i političke saradnje".

Zahtev su potpisali predsednici opštinskih odbora SPO Voždovac Ljubomir Sokolović, Vračar Ružica Vemić, Rakovica Momčilo Šajić, Mladenovac Vladan Ivanović, Bor Goran Đokić i opštinskog odbora Negotin Jasmina Stojanović.

Reč je o funkcionerima opštinskih odbora koji su se usprotivili ulasku SPO u politički pokret "Preokret" koji predvodi LDP i zbog toga polovinom januara zatražili smenu lidera stranke Draškovića.

Odlukom rukovodstva SPO oni su isključeni iz stranke, a opštinski odbori su raspušteni uz obrazloženje da je to učinjeno zbog njihovog nerada, a ne protivljenja ulasku stranke u "Preokret",.

Ovi funkcioneri odbijaju da se toj odluci povinuju tvrdeći da nije doneta u skladu sa Statutom i traže povratak stranke izvornom programu.

[Sheytan]

Tadić: Ne slažem se s ocenom da je RS genocidna tvorevina

Jahorina - Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da se ne slaže sa stavom lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića da je Repubika Srpska genocidna tvorevina, ali da nikome ne osporava pravo na politički stav.

Na pitanje novinara na Jahorini da li se na sastanku sa predsednicima BiH i Hrvatske izvinio u ime Skupštine Srbije, budući da je Jovanović poslanik u njoj, Tadić je odgovorio da ne vidi zašto bi se izvinjavao u bilo čije ime.

- Neobično bi bilo da se izvinjavam u ime parlamenta, svako od učesnika u političkom procesu ima pravo na stav i to je suština demokratije. Ne slažem se sa stavom gospodina Jovanovića, ali bilo bi bizarno da se izvinjavam u njegovo ime - rekao je Tadić.

[Srklet]

ali čeda jovanović NIJE rekao da je RS "genocidna tvorevina".

laž na laž na laž na laž. isto kao s nikolaidisom i angelinom jolie.

[Sheytan]

[/url]ali čeda jovanović NIJE rekao da je RS "genocidna tvorevina".

laž na laž na laž na laž. isto kao s nikolaidisom i angelinom jolie.

Nema nikakve laži.

Ta ništarija od čoveka i političara, Čedomir Jovanović, lider LDP, jasno je rako to što je rekao.

A zna se i zašto je rekao.

I ko to stalno potencira:

Ambasada SAD u BiH: Razočarani smo retorikom koja dovodi u pitanje genocid u Srebrenici

Sarajevo - BiH je demokratska, multietnička, suverena i nezavisna država, s neupitnim teritorijalnim integritetom, saopšteno je iz ambasade SAD u Sarajevu.

U reagovanju na duel predsednika RS Milorada Dodika i lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, u Tanjugovom Pres klubu u Beogradu, u saopštenju se podseća da su SAD priznale BiH 7. aprila 1992. godine i da je BiH primljena u UN 22. maja 1992. godine.

“Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u svojoj presudi naveo je da je masakr u Srebrenici čin genocida. Kao što smo i ranije istakli, razočarani smo retorikom koja dovodi u pitanje ove osnovne činjenice”, poručili su iz američke ambasade u BiH, preneo je “Dnevni avaz” na svojoj onlajn stranici.

Dodik je u duelu rekao da ne negira da je u Srebrenici počinjen zločin nad Bošnjacima, ali da on nikada neće priznati da je Republika Srpska nastala na srebreničkom genocidu kako je to, u nedelju na Glavnom odboru svoje stranke rekao lider LDP-a Čedomir Jovanović.

[Srklet]

[/url]

Nema nikakve laži.

Ta ništarija od čoveka i političara, Čedomir Jovanović, lider LDP, jasno je rako to što je rekao.

daj direktan citat u kojem jovanović kaže da je RS "genocidna tvorevina".

[Sheytan]

Adolf i Pavle

Naša i svetska istorija je saradnike okupatora u Drugom svetskom ratu locirala za vekove na svoje crne stranice. Pokušaji njihovih naslednika, nekih političara, istoričara i advokata da ih rehabilituju je Sizifov posao, što je slučaj i sa knezom Pavlom Karađorđevićem. Knez, inače, ne zavređuje da se o njemu mnogo piše ali taj slučaj upozorava srpsku javnost na sledeće: i danas su naši „knezovi“ u situaciji da učine sličan izdajnički korak i spanđaju se sa NATO, čiji je cilj, kao i Hitlerov, komadanje Srbije. To se može sprečiti.

Da se podsetimo. Knez Pavle je na tajnom sastanku sa Hitlerom 4. marta 1941. u Berhtesgadenu (sastanak je trajao pet časova) odlučio da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, što je bio uvod u nestajanje Srbije kao samostalne države. Hitler nas je raskomadao „ko Panta pitu“: Nemci su uzeli Banat, Mađari Bačku, ustaše Srem, Albanija Kosovo, a Bugarska bosilegradski i pirotski okrug. Narod je mislio drukčije. Njegov odgovor je bio „Bolje rat nego pakt“. Počela je NOB.

Da nije bilo NOB svet danas ne bi ni znao da postoji Srbija. NOB je onemogućila nemački plan o formiranju posebne nemačke podunavske države („Donaustaat“, „Donauschwabenland“, „Prinz Eugen - Gau“...) sa Beogradom kao nemačkom nacionalnom tvrđavom i etničko potiskivanje i progon Srba na prostor pretkumanovske Srbije. Ovo pokazuje da Treći Rajh u svom konceptu Nove Evrope nije imao Srbiju kao državu, što je još jedan argument da je potpisivanje Trojnog pakta 25.3.1941. bio štetan i anacionalni potez izdajničke vlade Cvetković - Maček. To je pouka i za današnju situaciju jer u novom svetskom poretku, koga kreiraju SAD, nema današnje Srbije već neke pretkumanovske i slično, a u svakom slučaju bez KiM, Vojvodine i Sandžaka. NOB je Srbiju vinuo u sam svetski vrh među 50 zemalja sveta, koji su sačinjavale prvi saziv OUN u San Francisku aprila 1945. godine. Knez Pavle je sramota Srbije. Zbog pobune vojske i naroda 27. marta 1941. Hitler je mučki napao i pokorio Jugoslaviju. Naravno, Pavle nije čekao Nemce već je“uhvatio maglu“ u Grčku i dalje, zajedno sa porodicom, a za njim i cela dinastija. Zar se među tolikim prinčevima, koji su godinama dembelisali na grbači naroda, ne nađe nijedan junak i stavi na čelo naroda u tim teškim trenucima? Ne, vremena su se promenila. U staro doba srpski knezovi i kraljevi išli su u borbu protiv napadača na čelu narodne vojske i zajedno sa vojnicima stupali u borbu, deleći s njima i dobro i zlo na bojištu. Priča da je knez, pristupajući Trojnom paktu 25. marta 1941. učinio jedini pravi i mogući izbor u to vreme i spasao zemlju od veće katastrofe je sramotna. Zar je mogla biti veća katastrofa od njenog komadanja samo nekoliko nedelja posle tog potpisivanja? Nije bilo drugog izbora, kažu. Kako smo mi, skoro deca, sa 16, 17 godina imali izbor. Pa mi smo, zajedno da starim partizanskim borcima, najurili nemačke horde iz Srbije, opkolili i zarobili stotine hiljada Švaba u Sloveniji maja 1945. Ne treba za to biti knez već imati srce i ljubav za zemlju i narod. To Pavle nije imao. On je čuvao svoju kožu, kao i svi slični njemu, koji ga danas slave i veličaju. Ne brane oni samo Pavla već i svoj kukavičluk danas, a verujem i sutra, ako ih zemlja pozove da je brane. Niko pametan ne voli rat. Nismo ga ni mi voleli 1941-1945, ali postoje trenuci i vreme kada se mora ratovati i onda moraš biti čovek ili si gad! Pa, biraj - izbor je tvoj. Nemoj samo govoriti da nema izbora!

Na kraju, pišući ovo ne želim ni na koji način da povredim osećanja potomaka kneza Pavla. Želja je svakoga od nas da ima slavne pretke. Deca ne odgovaraju za postupke svojih roditelja, bili oni dobri ili loši.

Stevan Mirković,
general u penziji
i bivši borac X krajiške brigade NOV i POJ

[Vel boy]

[/url]nije mi jasno, tko je tu ono što je dobro na srpskoj političkoj sceni?

sram te bilo pa, nspm, vojislav koshtunica, seljailic, palma, prelevic, tomavuchic, dveri.... zna se shta je dobro na srpskoj politichkoj sceni, kakvo je to pitanje....


@ Stripi, sve i da je onako sve bilo, ja ne znam koja je poenta onog bachanovica sem da predpostavim da hoce da kaze da niko u srpskoj/u smislu srbijanskoj politichkoj sceni ne valja. shto opet sve i da je i to istina, onda je trebao bar da pomene one Srbe i sa Srbima izmijeshane gradjane BiH koji su s druga dva naroda i svakim dijelili istu sudbinu sds-shesheljevsko-smiloshevicevsko-jna-arkanovskih urbicida nad Sarajevom, Mostarom, Tuzlom itd......

[Sheytan]

Politika: Kada će prosečan birač zavoleti Čedomira Jovanovića

„Tačno je da 70 odsto Srbije mene mrzi više nego Italijani onog kapetana kukavicu i nisam srećan zbog toga, ali ne mislim da se s tim pomirim i da ćutim. Ako nas tih 70 odsto danas ne razume, razumeće nas sutra”, rekao je lider LDP-a Čedomir Jovanović. Prema istraživanjima, svi političari u Srbiji pored pozitivnih poena imaju i negativne, čak i oni koji su u vrhu po pozitivnim poenima. Kod većine političara preovlađuju negativni poeni. Jovanović je prvi političar koji je te činjenice hrabro izgovorio. Njegovo je uverenje da su on i LDP često bili na stubu srama jer govore istinu, ili tačnije ono što oni veruju da je istina. I prošle nedelje su nastavili s tim i bili su u žiži političke javnosti s pričom o genocidnosti Republike Srpske, koja – po uverenju analitičara – teško da može da pomogne Jovanoviću u smanjenju negativnih poena koje ima u javnosti..

Oblati protivnika bilo je jedno od osnovnih pravila političkog života od početka višestranačja u Srbiji. Sve opozicionare je režim Slobodana Miloševića izneo na loš glas. U tom poslu režim je bio uspešan pa je Demokratska stranka bila popularnija od svog lidera Zorana Đinđića. Zato je opozicija pokušavala da za svog predsedničkog kandidata pronađe nestranačku ličnost, poput Dragoslava Avramovića, poznatijeg kao deda Avram. U to vreme Đinđić je govorio da on i Vuk Drašković, lider SPO-a, mogu negativnu sliku o sebi da preokrenu jedino ako dođu na vlast i urade mnogo dobrih stvari za građane Srbije.

Da li ova Đinđićeva tvrdnja važi i danas? Šta danas treba da uradi političar da bi promenio loše mišljenje o sebi?

Milan Nikolić, sociolog, kaže da u političkoj sociologiji postoji lik idealnog lidera. „On treba da bude skroman, na primer kao Vojislav Koštunica koji živi u svom stanu, ali onda je tu veliko obezbeđenje koje smeta komšiluku. Treba da bude pošten i da radi za opštu stvar, ali to ne znači da će oni koji žive asketski postati značajni. Političar treba da bude izuzetan i da se ne hvališe, da izgleda predsednički, impozantno. Može se reći da su takvi bili Vili Brant i Ulof Palme. Brant je imao harizmu, znao je da peva, Palme je izlazio bez obezbeđenja, vozio je bicikl i tako je ubijen na ulici posle jedne bioskopske predstave. Posle ubistva i ministarke u Švedskoj više niko ne izigrava skromnost.”

Nikolić objašnjava da građani vole da političari liče na njih. „Ljudi vole da gledaju sebe kao u seriji ’Selo gori a baba se češlja‘. Vole da političari budu narodni ljudi. Zato su američki predsednici Ronald Regan i DŽordž Buš izigravali kauboje. Ima onih koji pripadaju visokoj klasi, imaju novac i završili su Harvard, a teraju ih da glume narodske ljude kako bi dobili pet odsto više glasova. Oni su tvorevine reklamnih agencija, a građani se prevare misleći da su oni jedan od njih. Ljudi hoće da političar bude izuzetan, ali da pije pivo i ide na fudbal, što političar i radi da bi prodavao maglu narodu.”

Miloš Đajić iz Centra modernih veština smatra da svakog političara treba da zanima da uradi nešto dobro da bi se promenilo mišljenje o njemu. „Političar treba da se približi narodu i da radi u njegovom interesu. Ali, ako je medijski satanizovan kao što je to bio Zoran Đinđić i kao što je sada Čedomir Jovanović onda je to strašno teško, gotovo nemoguće.”

„Važno je da postoji sklad između onoga što političar govori i načina na koji živi. To je važno da bi mu građani verovali”, objašnjava Đajić. „Ali, s druge strane, građani bi hteli da neko drugi sve uradi mesto njih. Oni očekuju da političari budu u njihovoj službi, a političari se ponašaju arogantno, bahato, lažu… Problem je što građani nisu aktivni, što ne odgovaraju na poteze političara. Za tu pasivnost je odgovorno više faktora: od obrazovnog sistema do nasleđenog faktora iz prošlih vremena i straha od tajnih službi. Nedostaju nam aktivni građani koji se ne plaše.”

Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, kaže da svuda u svetu političari imaju i pozitivne i negativne poene. „Uvek postoje oponenti, pa tako jednog političara voli 60 odsto a 40 odsto su oponenti. Ali, ključno je pitanje ko će glasati za njih. Rasim Ljajić je najbolje ocenjen političar,ali neće svi glasati za njega. Moguće je da vas 90 odsto ispitanika voli, a da niko ne glasa za vas. Čedomir Jovanović ima sedam-osam odsto glasača iako ga 70 odsto ispitanika ne voli. Iako je neomiljen od jednog dela birača, on ima rezervoar glasova na koje sigurno može da računa. I Boris Tadić ima negativne poene od oponenata. Negativnim poenima ne treba pridavati veliku pažnju.”

Vuković kaže da smo spremni da osudimo političare ali da je tako svuda u svetu. „Političare ne možemo idealizovati. Uostalom, Slobodan Milošević je sedam-osam godina imao bezrezervnu podršku. Treba uzeti u obzir i podatak da u Srbiji oko 30 odsto građana ima osnovnu školu a ni deset odsto visoko obrazovanje. I treba priznati da je jedan deo političara svoje pare zaradio pošteno. Nisu svi lopovi. Neko je postao bolji jer je pametniji, obrazovaniji, sposobniji. Treba priznati da je neko bolji i da je zbog toga više postigao, ali to niko neće da prizna.”

Politika,
Ivana Anojčić

[Anhedonie]

Sve vise mi se svidja ceda. Sad znam da cu ipak izaci na izbore.

[Sheytan]

KOMENTAR DANA - VELJKO MILADINOVIĆ

Nepogoda

U vikendu kada su u Srbiji, Hrvatskoj i celom svetu prva vest zavejani sela i gradovi, u medijima Bosne i Hercegovine, bar u onom federacijskom delu, na prvom mestu po interesovanju je Čedomir Jovanović.

Što je možda i razumljivo, jer sneg i „celzijuski" minus dođu i prođu, dok stav predsednika „cenzusoidnog" - da je Republika Srpska genocidna tvorevina - kao konstantna elementarna nepogoda kruži regionom koji se nekad zvao SFRJ.
Osim što je očigledno da bi Čeda dobio više glasova kao kandidat za bošnjačkog člana predsedništva BiH nego što će moći na izborima u Srbiji (kako napisa jedan sarajevski kolumnista: „Velika hvala i Anđelini Džoli i Čedomiru Jovanoviću, ali zar mi nemamo snage i nekoga ko će intelektualno braniti Bosnu"), zaključak cele ujdurme oko njegovog duela sa Dodikom je da se mnogi u regionu održavaju u političkom životu zahvaljujući potpuno nepotrebnom prizivanju prošlosti.

Dok je sa sastanka trilaterale na Jahorini u srpskim medijima izveštavano o porukama dobrosusedske saradnje i zajedničkim planovima, sarajevski „Dnevni avaz" izveštava da sastanak nije uspeo - jer, prema njima, Tadić nije hteo da prizna da je RS genocidna tvorevina.

Jasno da bošnjački političari svesni da žive u državi gde je nemoguće napraviti vladu više od godinu dana, pa nemaju zašta drugo da se „uhvate". A i Čedi dobro dođe malo tematske promocije na račun ratova. Ali Rat u BiH je, koliko god to teško padalo onima koji su profitirali na temi devedesetih, već uveliko tema istoričara, a ne političara. Ali zanimljivo je da se ova istorijska tema stalno vraća upravo od onih koji su govorili da Srbi ne smeju da budu toliko opterećeni istorijom.

Teza o „genocidnosti RS" zbog zločina u Srebrenici mogla bi da bude održiva u slučaju da Čeda i jarani dokažu da RS ne bi postojala, da nije bilo zločina u Srebrenici. A ne samo da je proglašena pre početka rata, nego je i plan o podeli BiH na dva entiteta Kontakt grupa osmislila pre Srebrenice. Srpska nije pitanje odbrane zločina, nego pitanje ljudi koji tamo žive, i koji ne žele da žive u BiH kakvu su je zamislili u Sarajevu.

I ako se u Srbiji kritika Nikolaidisa i svaka pozitivna izjava prema RS tumače kao mešanje u unutrašnje odnose Crne Gore i BiH, šta je onda tumačenje Čedomira Jovanovića da je gednocidna tvorevina jedan deo međunarodno priznate BiH? I da li bi to ponovio ako dođe na neku državnu funkciju, imajući u vidu da sa tim „genocidnim delom" Srbija ima sporazum o specijalnim vezama, koji nije nacrtan u Beogradu nego u Dejtonu?

Press