Gay-Serbia.com | Diskusije

da li primecujete kad vas neko ne slusa, ili to radi sa pola mozga?
da li vam to smeta?
radite li to isto drugim ljudima, i primecujete li da ih zapravo ne slusate vec se samo pravite?
da li dok slusate sagovornika/cu, hvatate njegov/njen dozivljaj ili zapravo slusate svoje misli i svoj dozivljaj o tome sto druga osoba prica?


nadjoh na brzinu jedan dobar text na netu o aktivnom slusanju:

Aktivnim slušanjem primamo korisne informacije, izbegavamo nesporazume i konflikte, pokazujemo da nam je stalo do sagovornika, pomažemo osobama sa kojima komuniciramo da jasnije sagledaju problem i, na kraju, izgrađujemo odnos poverenja. Veština slušanja podrazumeva mnogo više od sposobnosti da „čujemo poruku”. Ona obuhvata razumevanje poruke, situacije i druge osobe. Aktivnim slušanjem izbegavamo prepreke u komunikaciji i poštujemo tuđa mišljenja, stavove i osećanja - drugim rečima, poštujemo integritet osobe koju slušamo.


Aktivno slušanje je ključni element uspešne komunikacije. Ono predstavlja uživljavanje u ono o čemu osoba koju slušamo govori, kao i razumevanje sadržaja koji je izgovoren.

Za aktivno slušanje je bitno da slušalac donese odluku da želi da sluša, da osobu koja govori gleda u oči, da ne govori previše, ne prekida sagovornika dok govori, da nauči da ćuti, i naravno, sluša.

Postoji nekoliko vrsta nepotpunog slušanja:



• Pseudoslušanje - kada slušalac pokazuje pažnju, ali su mu misli negde drugde.

• Jednoslojno slušanje - za koje je karakteristično da slušalac sluša samo deo informacija.

• Selektivno slušanje - kada slušalac sluša samo ono što ga posebno zanima.

• Selektivno odbacivanje - kada se slušalac usmerava na teme koje ne želi da čuje. Kad one dođu na red slušalac se „isključuje” i ne sluša.

• Otimanje reči ili upadanje u reč - kada slušalac jedva čeka priliku da nešto kaže.

• Odbrambeno slušanje - slušalac sve poruke tumači kao napad, brani se ili čak i sam napada.

• Slušanje u „zasedi” - karakteristično je da slušalac sluša sagovornika da bi ga napao kad god mu se učini da se njegove reči mogu dovesti u pitanje.

ceo tekst

Nope. Ne umem. A narocito ne umem kad sam besnoca i kad 'znam' da to sto cu da cujem nije tacno. Tad i ono sto slusam ne cujem.
I tad me se naaarocito treba kloniti. Tad sam kao nosorog u stampedu i ne gledam preko koga i cega gazim. I tada bi najbolje bilo skloniti sitnu decu i zivotinje ispred mene.

Mislim da mi je umeće slušanja jedna od vrlina.

ne umem. tj. umem, ali ne uvek.
to mi je zadatak kojim se sada bavim i kojim cu se baviti dok ne savladam umetnost slusanja.

znam i u cemu je problem. u egocentricnosti. retki su momenti kad nisam egocentricna i kad zaista vidim u celosti druge ljude. jako dugo sam zivela u svom zasticenom svetu, okruzena zidovima koje sam sama postavila, da bih se zastitila.
e pa, rusim ih jedan po jedan, doduse ponekad kao slon u staklarskoj radnji, ali znam da oni koji zele da me razumeju, uspeju u tome.

^
This sounds awfully familiar...

Originally posted by mitrandir

Mislim da mi je umeće slušanja jedna od vrlina.

Slazem se,

mislim da umem dobro da saslusham i da dam odgovarajuci feedback na to,
samo sto to nazalost mnogi zloupotrebljavaju i ja budem na kraju uzasno iscrpljen.

Mogu da slusam, i volim... ali ako neku vrti plocu, onda ne mogu, ili gomilu gluposti... trudim se da izbegnem..
u svim ostalim oblicima, mogu

svakog osim sebe
do kurca

mislim da mnogo vise slusam ljude nego sto to oni kapiraju....ne umem to da pokazem...tacnije, cesto mi se desava da neciju pricu nespretno ilustrujem necim sto se desilo meni ili necim sto sam sama osetila...ali to je u cilju da pokazem da razumem sta mi se govori....samo eto...nespretno je...


takoreci, slusam ja, ali mi je tehnika losa

Originally posted by hlaefdige

mislim da mnogo vise slusam ljude nego sto to oni kapiraju....ne umem to da pokazem...tacnije, cesto mi se desava da neciju pricu nespretno ilustrujem necim sto se desilo meni ili necim sto sam sama osetila...ali to je u cilju da pokazem da razumem sta mi se govori....samo eto...nespretno je...


takoreci, slusam ja, ali mi je tehnika losa

Više nije dal umem ili ne umem nego dal hoću ili neću.

obrazlozicu, makar zbog sebe:
mislim da sam dobar sagovornik. stvarno mislim da jesam.
e sad, postoji taj kao neki generalni zajeb koji uslovljava to da neke ljude sa kojima nismo toliko bliski lakse savetujemo. ja slusam, ali ne umem da savetujem sebi bliske ljude. jos manje sebe.
sa druge strane, mogu da se pohvalim da sam vremenom razvila gotovo terapeutksku sposobnost izvlacenja smislja iz govora. to je cista hermeneutika. uhvatim se za jedan pokret koji sagovornik napravi i sve samerim prema tome. i ne pustam dok ne ,,procitam" sve sto tu ima da se procita.

tako da ce pre biti da dobro vidim nego sto dobro slusam

Sve to pod uslovom da pored sebe imaš - sagovornika.

A ne prosto nekog ko jednostavno voli da priča.

ja znam sta znaci kvalitetno slusati, poznati su mi mir i tisina u glavi kad to radim na pravi nacin... osecaj spokoja, povezivanja sa drugim bicem, empatije i harmonije... sve je tu.

na zalost, daleko sam od toga da to radim uvek!

zelim da cujem, i zelim da budem saslusana.
zelim to da primenjujem uvek i svuda, i da u moj zivot privucem kvalitetne ljude koji mogu i zele kvalitetno da me slusaju

pocela sam da se verbalno kurfam okolo u ocajnickoj potrebi da me neko cuje, i pricam sve bilo kome samo ako je spreman da slusa...

u skorije vreme mi se desilo da sam meni veoma dragu osobu pokusala fizicki na silu da nateram da me slusa, tako sto sam je zgrabila za ruke i prikovala na jedno mesto trazeci da mi ponovi celu recenicu koju sam prethodno rekla, jer se zakacila za jedan deo te recenice i krenula da me napada na osnovu smisla koji je izvukla iz tog dela recenice, zanemarujuci drugi deo sa kojim je i smisao potpuno drugaciji... mislim da sam odlepila

Volem pazljivo slushat' ljude, sve o sebi zapravo kazu a da nisu toga ni svesni...

Vidi ti opasnika malog....

Originally posted by Mars

Vidi ti opasnika malog....

Hahhaha...

Kod mene je uglavnom jednoslojno, al to je zato sto sam pijan

inace umem da slusam

"Pričaj ti, slušam ja..."

Bas to

Originally posted by EYA

ja znam sta znaci kvalitetno slusati, poznati su mi mir i tisina u glavi kad to radim na pravi nacin... osecaj spokoja, povezivanja sa drugim bicem, empatije i harmonije... sve je tu.

na zalost, daleko sam od toga da to radim uvek!

zelim da cujem, i zelim da budem saslusana.
zelim to da primenjujem uvek i svuda, i da u moj zivot privucem kvalitetne ljude koji mogu i zele kvalitetno da me slusaju

upravo.

pocela sam da se verbalno kurfam okolo u ocajnickoj potrebi da me neko cuje, i pricam sve bilo kome samo ako je spreman da slusa...

ovo sam vise radila kad sam bila mladja i egocentricnija. i sad sam takva ponekad, ali primetim kad neko ne slusa a ako se meni prica nemam problem da pricam i sama sa sobom/za sebe. plus sam veoma logoreicna, sto drugoj strani moze biti nezgodno (nesto sam cesto ubedjena da me nece razumeti pa detaljisem, a lud mozak prati tamo neke leve komunikacije pa zavrsim na 19oj temi - rece mi ex da kad upoznala bebi dol , koju obe obozavamo, je podsetila na mene- ne obrnuto!! ).


u stvari mi je glavni problem sto cesto pretpostavim kako ce necija misao da se zavrsi (u slucaju da dovoljno poznajem osobu/situaciju, ili se prica vrti u krug itd., pa mi se cini kao gubljenje vremena), prekinem je u pola recenince da bih rekla svoje pa to ljudima smeta. e, onda ja kazem- a sta si htela da kazes jos? - i nastavak je ono sto sam znala i na sta sam odgovorila vec. ali ipak nije u redu da nekog prekidam.

ali kad slusam ZAISTA SLUSAM.

mislim da sam dosta bolja u slusanju i komunikaciji nego ranije, ali i dalje ucim, vezbam i trudim se. pa nije to preterano tesko, zaista.

Znas kako, stvarno sebe ne dovodim u situaciju da pricam nekome ko nece da me slusa punom paznjom. Trudim se da ljude oko sebe sto manje opterecujem svojim problemima (ne aludiram ni na sta konkretno, samo je neminovno da svako od nas sometimes padne u neki bedak). Naravno, postoje oni, retki, na koje uvek mogu da se oslonim, ostale kao sto rekoh ne opterecujem pa nema ni potrebe da me slusaju ili se prave da to rade.
Degutantno mi je to kada nekoga vidis prvi put u zivotu, ili ga povrsno poznajes, ili pricas sa njim online, o tome kako te je ostavio decko ili ti se nesto drugo desilo, pa ti tesko i jos ocekujes paznju.
mala digresija:
Eto Sunce mi kaze da me ne voli zato sto se krijem iza smajlija i ne smejem se tako cesto (njegova definicija)
Poenta je upravo u gore navedenom. Mogu ja biti i neraspolozen ali uopste ne kontam zasto bi gomila virtual likova bila opterecena time da li sam upravo dosao sa sahrane 25ogodisnjeg komsije ili mozda imam krizu u vezi ... ili nesto trece....
pa jos ako biste mogli da me utesite, jer nema ko drugi

Dakle:
1. Ne opterecujem druge pa nema ni potrebe da se prave ili da me stvarno slusaju.
2. Hipoteticki, ne bi mi smetalo da me neko ne slusa ili da mi kaze da smaram
3. druge nekad slusam, nekad ne mogu. one koji su mi bliski slusam uvek i sa zadovoljstvom.

Ja slusam, i jako volim da slusam.
Vrlo cesto vise nego da pricam.

Uspevam da slusam i kad sam besna.

ne umem da slusam gluposti

primecujem kada me neko drgi ne slusa, mozda i vise i bolje nego drugi, a tada je taj/ta dobio priliku tad i nikad vise


mozda delujem kao uobrazena ali godine iskustva cine svoje, i tacno znam sta zelim od ljudi

Originally posted by Kittrie


u stvari mi je glavni problem sto cesto pretpostavim kako ce necija misao da se zavrsi (u slucaju da dovoljno poznajem osobu/situaciju, ili se prica vrti u krug itd., pa mi se cini kao gubljenje vremena), prekinem je u pola recenince da bih rekla svoje pa to ljudima smeta. e, onda ja kazem- a sta si htela da kazes jos? - i nastavak je ono sto sam znala i na sta sam odgovorila vec. ali ipak nije u redu da nekog prekidam.

svima nam se cesto desava da znamo sta ce sagovornik/ca reci cim zapocne misao, ali to ne znaci da zaista znamo sta zeli da nam saopsti... koju emociju izrazava... a cak i u slucajevima kad odmah prepoznamo tu emociju jer nam je iskustveno bliska, nema razloga da ne dopustimo osobi koja ima potrebu o tome da prica, da se izrazi na svoj nacin, i da dobije nasu punu paznju i potrebno vreme, jer pre svega, reci su mali deo onoga sto nam prolazi kroz um i telo dok te reci izgovaramo...

da slusam da, al cujem samo ono sto me zanima.

star sam i nagluh... ali sam upravo zato dobar ispovjednik...

^
Nisu nagluhi nego mutavi dobri ispovjednici.

Zavisi kako koga. Takođe zavisi od mog raspoloženja.

U većini slučajeva aktivno slušam.

ne, mutavi nisu ispovjednici već terapeuti...