- 08 Okt 2015, 11:43
#2728784
Не долази у обзир ни са "печатом" ни без "печата". Не само што не желим због себе, будући да ми је све ван посвећености један на један страно, не желим прије свега због те треће особе. Ужасно је кад вас неко лаже, кад измишља, муља, претвара се да је нешто што није, ужасна је спознаја да је све око вас једна представа, да сте ви најобичнија марионета којом управља особа којој толико вјерујете, коју волите и поштујете. Ужасно је сазнање да, не својом вољом, живите у лажи. Ужасна је издаја, ужасна је та несигурност коју добијете у мираз. И кад знам да је то све тако, једноставно то не бих могао учинити неком другом бићу. А човјек мора бити прво човјек, па све остало. Не бих се могао претварати да тај трећи не постоји, не бих могао избрисати из главе чињеницу да сам саучесник у злочину; једно је кад ме превариш, кад не знам, али ако знам и чиним што чиним, крив сам колико и тај други. Не бих могао прихватити тог другог, јер знам шта чини том трећем, а тај трећи му је некоћ био онај други или први, како се узме. Пљујеш по властитом избору, бришеш ноге о некога коме си срце дао и ја сад треба да те гледам другим очима, да слиједим некакве нагоне или, не дај Боже, осјећања? Не кажем, дешава се да се човјек заљуби, да једна љубав згасне, а да се друга распламса, али бар имај храбрости да људски затвориш једна врата*, макар због онога свега што вас је некад везивало, и да часно закуцаш на нека нова. Све мимо тога је шибицарење, ловљење у мутном, лоповско иксрадање кроз прозор и лицемјерни осмјех при повратку из "љубавних похода". И то важи за све брачне/ванбрачне/хетеро/би/хомо комбинаторике. Мада, руку на срце, чини ми се да је она "дошла јесен, па се ја ожени', нека село не прича о мени" двоструко грђа, пошто је то дупла представа. И нису ми јасни људи који на њу пристају. Бирати живот у ормару је избор сваког појединца, али увлачити друге људе у тај игроказ, користити их као икебану и потврду нечије "нормалности", то је поприлично биједно.
П.С. Наравно да све ово не важи за оне који играју отворених карата, који праве договоре и комбинације које њима одговарају, гдје су сви актери упознати и сагласни са датом ситуацијом. Може и достојанствено, зар не?
* Реминисценција, стихови из Вајлдове "Баладе о тамници у Редингу":
Свако убија оно што воли,
нек зна се шта је и на чем,
неко презирним погледом,
неко у ласкању све јачем;
кукавица то цјеловом чини,
а храбар човјек мачем!
Slatka mi je tvoja cisto crno-bela vizija zivota. Svi su mladi ljudi veliki moralisti. Proci ce te. Zelim ti da ti se ove godine dogodi velika ljubav!
