Bootstrap Framework 3.3.6

[IMPACT]

Понекада нам у животу одређени сати, дани, месеци пролете тако брзо, пуни, интензивно лепи, заморни, кратки, у којима не мислимо, не осећамо, не тугујемо, не размишљамо, само летимо, стално смо у трансу, у напору, у зноју, једемо, спавамо и туширамо се, спирамо са себе мирисе мушке, зреле, јаке, скидамо са себе своју дивљину, увлачимо се у памучни веш, удобне панталоне и меке џемпере и хрлимо другима, хрлимо у сусрет другима и нема везе што није све увек ружичасто, што није све увек како желимо, неке људе успут и изгубимо, увредимо, осете се заборављенима, запостављенима, повређенима, наша ће се прича наставити и кад изгледа да је прекинута...



Ја сам ова два месеца волео, исчекивао, био поносан на друге, сво сам време знао, био сигуран у себе и никад нисам посумљао.

[IMPACT]

Сутра почињем са теретаном...
Угојио сам се 10 килограма, ово мора да се промени, не личим више себи на себе...

[IMPACT]

Јуче сам се уписао у један од највећих клубова за фитнес у Паризу, имају 35 сала у граду, пет их је врло близу мене. Одлучио сам се јер ми је неопходно, ићи ћу три пута недељно по сат, желим да и даље носим оно што волим, да ми то добро стоји, желим да се осећам у форми, да останем привлачан. Да ме више не боле леђа и колена. Не желим да смршам већ само да се изобликујем, нарочито труп и струк.

Нисам опседнут младошћу, мени та врста класификације не значи ништа. Бавићу се спортом јер ми је неопходан, озбиљно и дисциплиновано, савладаћу себе, савладаћу инерцију и бежање од напора. Вежбаћу као што радим и све остало у свом животу, миницуозно и прецизно, полако без журбе, са пуно упорности и стрпљења.

Знам да сам способан јер сам то сам и изабрао. Започињем неки нови живот, ведрији, здравији, испуњенији. Дајем себи годину дана да изгледам као лик на мом аватару.

[IMPACT]

[IMPACT]

Чекај, ниси на реду, овде ти није место, ниси заслужио, немаш диплому, немаш право на реч, глуп си, ружан си, сиромашан си, немаш шта овде да тражиш, то се тако не ради, још си млад, лупеташ, ћути, не упадај у реч, пусти старије да кажу, необразован си, ефиминизиран, како се усуђујеш, одбојан си, ма ко си ти бре прљави смрдљиви идиоте, говориш гласно, носи се неразумна будалетино, овде се пише само латиницом, овде се кува само без масти, ово је место за праве мушкарце, надрљаћеш, ко те јебе педерчино, одбиј, овде...

Нико те неће пустити да будеш то што јеси ако се не наметнеш, ако се не одупреш своме страху да се нећеш допасти, страху неразумном да се допаднеш једном недефинисаном стереотипу који јако личи на портрет свих твојих будућих непријатеља, онима због којих ћеш лити сузе, трошити своје време, угасити своја најлепша осећање, оних који немају ни очи, ни срце ни осећања али знају како да то отму, бићеш САМ, бићеш целога свог живота САМ сатеран на место са кога се нећеш никада померити, у кавез на коме ће стајати етикета са твојим карактеристикама. Волеће те и жалити кад умреш.

А да ли ћеш као такав икада постојати за себе самог?

Купи тефтер, удри рецку, упиши, заведи именом и презименом све те паметњаковиће, описом, лоши се никад не мењају, добро их запамти, не дозволи им да ти икад више приђу.






Да ли желиш да будеш окружен масом или окружен само онима које си ТИ изабрао?

Нема љубави без мржње, нема је без великих искушења, без унутрашњих пожара, без грубих речи, без вике, сметњи, скандала, нервних сломова, нема живота без смрти живих људи око тебе који за тебе више то никад неће бити, нема узлета без губитка илузија, без померања граница, без пуцања тла под ногама. Нема успеха док се не изгребеш на дну понора својих промашаја. Никад нећеш бити богат на било који начин ако ниси додирнуо и то дно.

Нема живота без страха за тај живот, за тај СВОЈ, један и једини живот. Имаш право на слободу само ако је нон стоп отимаш, СЛОБОДА СЕ ОДУВЕК СПУТАВА И НИКАДА СЕ НЕ ДАЈЕ.

Смеј бити свој, мршав, длакав, ћосав, зрикав, пегав, бубуљичав, дебео, масан, гојазан, са једном ногом, без једне руке, без ока, без лица, без гласа, без слуха. ту си, ЖИВ СИ, СМЕТАЈ! Ионако те нико није чекао, иако ти се нико није ни надао, ту си, имаш право да дишеш, реци, вичи, надгласај, трчи, престигни, стреми, не могу ти ништа, после пар метара, 80% њих ће одустати, јер ти што би да те ућуткају, ти што би да ти наметну своја правила, своје обрасце, ти што ти недају да живиш, немају више снаге, немају више воље, предају се брзо, улеће им нешто прече, лењи су људи, лењи су да прогоне, муче, гуше. Заморе се, засите се, одустану. Сви ти ситни, завидни, злобни...

Само ће се ТЕБИ твоја упорност исплатити.

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

И након толиких година и даље се преко телефона дописујем порукама са мојом бившом вереницом. Она ме и даље лудо воли и сваки пут ми понови да сам човек њеног живота.

Шта би ми на овом свету могла бити већа почаст од тога?

[IMPACT]

Није ми ни до чега. Проћи ће.

[IMPACT]

Од кад сам се вратио из Београда нисам у форми. Међутим, дешава ми се јако пуно ствари, скоро сваки дан по нешто ново али ја у њима не уживам, немам снаге, просто немам живаца, не знам како то да опишем, ван себе сам, не учествујем, чак ни не посматрам. Трпим. Да, све некако трпим...

Пре недељу дана мој апотекар ми је предложио да ме изведе на ручак. Тип је висок, ружан са великим црвеним флекама на лицу али добар, предусретљив и много ми је помагао када су ми били потребни лекови за мајку. Зна да сам геј али овде то није ништа нарочито битно. Углавном, данас ме је позвао на ручак у ресторан.

Да те Француз позове на ручак у ресторан може да ти се деси али тад свако плаћа свој део, чак и кад те озбиљно мува или кад је посао у питању. Да те познаник изведе е то је тек јако ретка ствар. Углавном, био сам пред његовом апотеком у један и петнаест и он је изашао из ње сав у кожи и ланцима, на сунцу и на 20 степени у тоталном ''СМ'' фазону.

Добар дан, добар дан и целу смо нашу улицу прошпартали он у кожи са оним великим каишевима и рупама на маљавом дупету и ја, који сам се обукао обично, први пут нам је, па велим себи, да не шокирам човека својом ексентричношћу...

Био сам дирнут његовим поверењем, пријатељством и позивом на ручак. Сада када сам баш нешто никакав, кад ми није ни до чега он ми је улепшао дан.
Ми никад ми ни не знамо чиме смо друге освојили.

Вратио ми се осмех, поврх свега, срео сам на улици после тог ручка једног типа с којим сам имао озбиљну авантуру пре пар година, он ме је поздравио, пољубио и смешио ми се се тако срдачно као да је све то било јуче.

Сада се осећам добро, расположено и опуштено. Чекам мужа да се врати са посла. Време је дивно, изаћи ћемо касније у шетњу. Ево управо је ушао у стан и сад му причам шта ми се данас догодило.

[tajfun983]

A ti si meni uljepsao dan sa tvojim danom.

[IMPACT]

Лепи мој, надам се да си још увек заљубишка, ако је даса прави а изгледа да јесте јер пратим да си срећан, лебдећеш као на облачићу прободен ''аморовом'' стрелицом наредне пуне три године...

Од кад сам престао да пушим, пре тачно 8 месеци, лежем у 9-10 и устајем кретенски у 2-3. За ручком ми је апотекар обећао нешто ефикасно што не навлачи на зависност а отклања ово мучење.

Што се комичности ситуације тиче...
Сви ми кажу-само се теби такве ствари дешавају. Знао сам, одавно сам осећао да тип има неку манију, неки хир, веруј ми, мислио да ће се појавити у женском издању. Овако у ''СМ'' варијанти ми је чак и лакнуло. Није ме ни мувао, све је било баш другарски а прешли смо и на ''ти''.

Цела фора је у томе што је он ожењен, његова супруга ради са њим у апотеци а он је хтео у сред бела дана да иживи свој порив. Разумео сам да му је ово први пут. То је оно што поштујем, то што је баш самном тај тренутак поделио, мислећи да га нећу презирати. Зато сам одједном срећан, приуштио сам му својим присуством велику слободу који он сам себи никад не би дозволио.

[tajfun983]

ON: Izlazak sa apotekarom djeluje kao pocetak jednog predivnog prijateljstva.
OFF: On je sasvim i potpuno sasvim najbolji dasa. Zasto bas tri godine?

[IMPACT]

Ми смо били већ били постали пријатељи а сада смо и доушници, имамо тајну...

Три године, чиста наука, траје заљубљеност а онда започиње права љубав кад жар страсти почне да сагорева.
Ти си романтичан и постојан, код тебе ће све трајати дуже и бити много лепше него што је то и иначе случај. Дуго си га чекао сад имаш право да уживаш у сваком тренутку, желим ти да као у песми Ане Бекуте ''Сваки дан ваше љубави буду два дана сећања''!

[tajfun983]

Merci beaucoup!

ON: Tajne najbolje vezuju ljude.

[IMPACT]

Прошло је два месеца од када сам почео са теретаном. Нисам изабрао геј теретану већ оне које су ми најближе. Идем три пута недељно по сат времена.
Од отварања у 8.30 па до подне и од 14.00 до 17.00 часова, од понедељка до петка, уз право коришћења 35 сала, све ово ме кошта 15 еура месечно а ако сам одсутан месец дана плаћам искључиво чланарину 7 еура.
Јефтино је јер је ово време када сем пензионера и студената нема никога. Иначе је 35 еура ако се искључиво користе справе за вежбање а са све часовима је 60 еура месечно.



Постоје две концепције, прва сматра да треба вежбати на гуменој лопти пошто се тада укључују у рад сви мишићи, видљиви 40% њих и невидљиви преосталих 60%.
Друга концепција је она коју заступају запослени у теретани, вежбаш посебно рамена- једне вежбе, ноге-друге а за стомачне мишиће постоји трећа серија вежби. Плус бицикла и трчање на траци ради дисања и срца.



Ја све радим полако и редом, шест серија по десет пута, одређено ми је пет вежби за рамена, пет за ноге а три вежбе за стомачне мишиће. Један пут вежбам искључиво рамена други пут ноге а стомачне мишиће и бицикл - сваки пут.
Не иде ми се, упоран сам, терам себе јер се после сат времена вежбања осећам много боље.

[IMPACT]

Сад сам матор. Постао сам матор. Почео сам да личим на маторца. Да живим као маторац, да не размишљам превише, да одрађујем своје, да преко свега прелазим равнодушношћу маторог човека. Ја јесам млад на тренутке, млад у својој глави али само на тренутке.

Ништа ме више не интересује, ништа ме више не пали, све ми је познато. Телевизор више не укључујем, сем у суботу увече када нас двојца као два права правцата пензионера седамо да вечерамо гледајући француску верзију ''Звезда Гранда'', посматрамо неке нове клинце који одпочињу живот којему се жељно надају.

Спорт ме је извукао из стана, натерао на напор, на разговор, на шетњу, ван посла у коме као робот понављам исте ствари већ 20 година непогрешиво, толико непогрешиво и стручно да бих то могао да изрецитујем ако би ме неко неразбуђеног исту ствар питао у четири ујутро. Владам суверено оним што знам. И ван тога више ништа професионално новог не откривам.

Купујем крпице, по мало дотерујем стан, дркам да бих могао да заспим и то је то. Постао сам Западњак. Усамљен и изолован. Заправо, сада сам као и сви око мене, сам. Мој супруг, моја боља половина, одавно живи тим животом.

Он ми је дозволио слободу и могућност, да га сваког преосталог дана свог живота поново изаберем, само ако ја то желим, да се и даље, свакога јутра будим поред њега. Могу да се јебем с ким хоћу, може и он. Ово може да нам се деси а не мора, нема правила, то је хигијена, заправо ништа што ичим може да угрози нашу љубав. Има среће у старењу, нико се више ни не бори да вас неком преотме или да вас пак задржи само за себе. Нема ризика од дуготрајног неверства.

Нема више истинске страсти. Дигне се она ствар на тренутке али већ у наредној минути спласне. Нема више лудила. Нема подвига нити жеље за авантурама. Рачуна се, размишља и просуђује у свему рационално.

А и укуси нам више изашта нису исти...

Ми се сада заиста волимо. Бирамо заједницу, тражимо да делимо, држимо до нечега што нам није неопходно. Бирамо да негујемо нешто што није савршено. Он мене подржава и мотивише а ја сам његова душа, мерило за лепо, за добро, за племенито, он се поред мене никад не осећа самим. Ја да. Он ћути а ја не говорим. Уме то да траје, уме он то да поправи. Брижан је и пажљив. Али он душе нема. Није крив, сви су овде такви.

Његова сам енергија, радост, напојим га нечим издашним свакога дана када крене на посао, убризгавам му снагу да би он заборавио да у тој проклетој банци, да у њој, око њега, миле само змије и завидне колеге, људи који му желе зло, који прижељкују да му се нешто лоше деси, који желе да он нестане, да умре, који једноставно теже да му свим средствима преотму његову релативно конфорну фотељу.

Ја га гледам, ја га љубим, ја га слушам, ја му се осмехујем, ја му се радујем, ја њему увек повлађујем, стежем га на груди када је потиштен, увек му пуштам да буде по његовом. Не кошта ме ништа јер га волим. И када је и мени тешко њему је увек теже. Само ја могу све то, не зато што сам ја нешто специјално у односу на наше људе, али ту где ја данас живим, овде сам изузетак, овде сам чудо.

И њему сам чудо, не разуме зашто сам га изабрао, ја који сам био лепши, паметнији, привлачнији, способнији а опет сматрам да он у томе претерује, стално га разуверавам и понављам му оно што заиста и мислим, да он мени једини одговара, да је он најбоље створење кога сам у свом животу срео.

Из нас се то узајамно дивљење свакодневно обнавља, љубав за мог човека и мени помаже да живим, све је врзино коло, толико зависимо један од другог, он од мене ја од њега, мој живот од његовог, његов од мог, да заправо ни не примећујемо да смо негде заправо остали сами на овоме свету.

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

Неколико лепих реченица, неколико паметних мисли, пар добронамерних питања, пријатељски тон без завођења, без вулгарности ни површности. Добро изабран тренутак, једна празнина у мом животу испуњена радошћу.

Слушао сам фину музику и цртао, смејао се и горко ридао, мислио и размишљао се, радовао се и кукао, бивао обливен топлином, струјила ми је врела крв у ручним венама, осетио сам присуство нежности небеске, нечију блискост, благост, неко ме је питао давно заборављене једноставне ствари које ме не одређују као вредност.

Вечерас сам рекао једном Западњаку знаш у земљи у којој сам ја рођен душа је лепа реч. Каже се за некога ''Он је душа од човека'' и то не значи да је он слаб и да се превише открива или да је наиван и да ће због тога сигурно настрадати.

Не. Он је душа од човека јер је пре свега добар човек. Бити добар је нешто бесплатно и самим тим незаинтересовано.

То овде не постоји тако да ми је тешко да ти објасним о чему се заправо ради.

Бити душа од човека значи бити великодушан и дарежљив, бити неко спреман да помогне, да сам своју помоћ понуди без да му се она тражи.





И то не можеш да разумеш...

Тамо где сам ја рођен људи посматрају друге, како живе, шта раде, какви су, мало их додуше шпијунирају, уме да смета али има то и добрих страна, никад се нико не осећа заборављеним и да хоће и да неће, сви се брину да ти се нешто лоше не деси.

Тако је моја комшиница Гордана у 3 ујутро, јер јој је нешто било сумљиво а било јој је сумљиво јер је брижна, зашто моја мајка, зашто моја мајка која обично одмах из прве, ни на пети њен позив не одговара?

Гордана је човек, она каже нормалан, она каже свако би на њеном месту тако поступио, Гордана је паметна, има срца, не мрзи је, није јој тешко, јер размишља, јер је и она имала старе родитеље, јер зна да мојој мајци деца живе у иностранству, јер зна да моја мајка вилени ноћу, јер зна да се моја мајка увек јави, јер је зна како живи, јер је моја мајка интересује као човек, јер јој се и моја мајка увек нађе кад јој затреба, јер зна да је стара и болесна, ушла јој је у стан у три ујутро, јер јој је моја мајка за сваки случај оставила своје дупле кључеве, јер се то тако код нас ради, јер се код нас не зазире од комшија, нашла ју је онесвешћену на поду и одвела је у болницу продуживши јој тиме живот годину дана.





Бити душа од човека је и искрено волети децу и имати за њих увек по неку бомбону у џепу...

Данас, данас ми је ужасно било да чујем од комшинице, овде у Паризу, коју сам ја упознао иако то овде нико не ради, јер сам ја то желео, јер сам осетио да би и она волела мене да упозна, јер је комшиница лепа, наочита, јер ми је рекла да сам супер фрајер, јер је увек дотерана и лепо мирише, јер воли да ме гледа како сам се средио, сваки пут кад прођем поред ње ја добијем коплимент, јер воли зелену боју мојих очију, јер уме да се јави, да се насмеје, да пита како сте...

Упознао сам је дакле, самоиницијативно, она ми је заливала цвеће, па сам ја њој шетао и чувао куче, па је она мене звала на ручак, па сам ја њу звао на ручак, па смо заједно пили кафу, па сам схватио да јој пријам, па сам схватио да јој је тешко, па је она схватила да сам је ја схватио, па се она мени поверила једном, па ми се поверила два пута а данас ме је звала сва у сузама да ми саопшти да нестаје на неодређено време са својом унуком од четири године коју жели да заштити од зета који своје рођено дете већ пуне две године напаствује...



П.С. Ове украсне тањире је осликала и сама испекла моја покојна мати.

[IMPACT]

Има једна феноменална последица престанка пушења, вратила ми се енергија и жеља за сексом зато сада боље и спавам.

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

Мојих седам година Форума...