- 06 Maj 2005, 11:13
#275679
Uvod
Internet je prava stvar, ako se pametno koristi...
U za?etku ekspanzije Interneta kao medija dostupnog širokoj populaciji, kakvi su ranije bili radio, televizija i novine, tokom 1995. godine prvi put se javlja oblik zavisnosti nazvan Intenet Addiction Disorder (IAD). Kod nas se ovaj termin prevodi kao "Zavisnost od Interneta" ili "Internet zavisnost", a takoðe je definisan i kao Patologycal Internet Usage (PIU), odnosno - "Patološka upotreba Interneta".
Problem sa zavisnoš?u od Interneta je, izmeðu ostalog, taj što za nju ljudi ?uju obi?no kada su duboko ogrezli u zavisnost, a ?esto ni tada. Sa drugim oblicima zavisnosti je znanto lakše jer ?ovek koji se bode ili ne ispušta flašu se prili?no lako poznaje, i može da se ra?una na upozorenja ljudi iz okoline, dok bližnji zavisnika od Interneta u našoj sredini obi?no nisu ni svesni postojanja problema. Stoga nove, neiskusne korisnike Interneta treba upozoriti na potencijalnu opasnost koja im preti.
Šta je to zavisnost od Interneta
Postoji jedna nau?na definicija koja kaže:
Zavisnost od Inteerneta je klinicki poremecaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodicno, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje licnosti. Neka zapadnja?ka istraživanja govore da ako neko provede na Internetu više od 38 sati nedeljno, odnosno, gotovo šest sati dnevno, onda je ve? nesumljivo postao zavisnik.
Realno gledano, u našim uslovima svako ko uz aktivnosti vezane za Internet provede svakodnevno "svega" 4 sata, što je tek 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost.
Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne može se uzeti u obzir samo OnLine boravak na mreži, ve? i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mrežom - odgovaranje i pisanje elektronske pošte, OffLine rasprave na juznet grupama, ?itanje preuzetih vesti, ?asopisa, ?lanaka, tekstova uopšte, testiranje preuzetog softvera, podešavanje klijenata za pristup Internet servisima, impresije koje se doživljavaju samom pomisli na Internet i sli?no. Ako ovo analiziramo, do?i ?emo do slede?eg zaklju?ka:
1. Od 24 casa, prosecno 8 sati se provede u snu i odmoru uopšte. To ostavlja još 16 sati. 2. Pretpostavimo da osoba ima radne ili školske obaveze 8 sati devno. To ostavlja još 8 sati za sve ostalo.
3. Uzmimo da minimalno za ishranu i fiziološke potrebe dnevno ode oko sat vremena. Zna?i, ukupno prose?no slobodno vreme je 7 sati.
4. Od tih 7 sati na Internetu se provede 4 sata.
To datoj osobi ostavlja "?itava" 3 sata za sve ostalo od ?ega se sastoji život, a šta to "sve" može da bude, razmislite sami, a takoðe i o tome šta sve može, odnosno, ne može, da se uradi za ta 3 sata slobodnog vremena.
Kako se postaje zavisnik od Interneta
Najpre bi trebalo pomenuti kako se naš prose?ni korisnik obi?no sre?e sa Internetom:
1. Neki korisnici su se sreli sa ra?unarom znatno pre pojave Interneta, kra?e ili duže vreme proveli u prou?avanju, istraživanju i zloupotrebi ove naprave i njenih mogu?nosti (ma koliko to smešno zvu?alo), a nakon toga su iz nekog razloga krenuli na Internet (npr. zavist što su ljudi sa pristupom Internetu popularni u društvu, želja "da se vidi i to ?udo", potreba da se prati tehnološki razvoj ili neka znatno realnija i opravdanija potreba).
2. Druga grupa je ona koja je ra?unar (i Internet zajedno sa njim) "otkrila" ve? kada su obe stvari znatno zaživele i kod nas, tako da su ili nabavili ra?unar zbog Interneta, ili ga dobili s' Internetom "u paketu". Takve osobe su ve? potencijalni zavisnici i pre nego što nabave ra?unar, ili, u drugom slu?aju po?inju da koriste Internet po "liniji manjeg otpora", odnosno, kao stvar koju je najlakše savladati.
Dakle, sada imamo korisnika koji je došao do Interneta i kona?no možemo razmatrati dalji tok razvoja zavisnosti.
Kod ljudi kojima je ra?unar najpromašenija investicija u životu, što bi u našoj sredini naj?eš?e bili ljudi koje je društvo nagovorilo da kupe ra?unar, gotovo po pravilu su neverovatni antitalenti za ra?unare koji ni pre kupovine a ni posle nekog vremena koriš?enja nemaju predstavu kako ra?unar može da im posluži, ubrzo doðe do razo?arenja zbog "komplikovanosti" pristupa Internetu, tako da se Internet ubrzo posle po?etnih pokušaja pose?uje retko ili nimalo. Ovi ljudi obi?no ubrzo potpuno zanemaruju ra?unar, ili ga koriste samo zbog nekoliko prostih radnji koje su nau?ili (npr. kucanje tekstova, slušanje muzike, gledanje slika i sl.).
Kod malo iskusnijih po?etnika i "veterana", momentalno nastupa euforija u stilu da je sve tako veliko i na dohvat ruke, svega ima, pregršt informacija, jedan otvoreni prozor u svet, programi na "izvol'te", masa ljudi spremna za pri?u, ?etovanje preko no?i, šta god poželite... Koliko je zapravo svih tih trenutno dostupnih informacija toj jedinki stvarno potebno? To se niko ne pita! No, iza ovog skretanja ustvari je obi?no ?orsokak koji vodi pravo u zavisnost.
Postoji mogu?nost da se korisnik na vreme osvesti i shvati da preteruje, i bez ve?ih problema prekine s preterivanjem. Ovo se može protuma?iti kao preterano koriš?enje dok ?oveka ne proðe volja, o ?emu ?e biti re?i kasnije.
Naravno, postoji i ona druga mogu?nost, obi?no viðena kod klinaca koji puše travu, naime, da je na samom po?etku korisnik ogrezao u zavisnost, jednostavno negira svoj problem re?ima "Ma nije to ništa, mogu da prestanem kad ho?u...", da bi kasnije potpuno potonuo, ili, još gore, da se od samog starta ni ne osvrne, nego ode pravo na 40 sati nedeljno.
Doktor psihijatrije, Džon Grohol, je ovaj slu?aj razjasnio analogijom izmeðu korisnika Interneta i deteta s novom igra?kom:
I faza
Dete: doživljava oduševljenje i preteruje u igranju s tom igra?kom, traži nove i nove mogu?nosti koje ta igra?ka može da pruži.
Korisnik: oduševljeno istražuje ?itav novi svet koji mu Internet pruža, preko bezbroj prezentacija koje obraðuju njemu zanimljive teme, do brzog skidanja zanimljivih programa i komunikacijom s novim, nepoznatim i zanimljivim ljudima, preko raznih servisa dostupnih na Internetu.
II faza
Dete: doživljava razo?arenje i izbegava igra?ke sa relanim ili nerealnim razlozima, obi?no zbog prezasi?enosti.
Korisnik: obišavši mnoštvo web stranica, ili se iscrpevši u nekoj žestokoj online ili news raspravi od koje nije bilo nikakve koristi sem zle krvi, doživljava prezasi?enost informacijama ili se razo?arava _i_ u virtuelni svet, i povla?i se.
III faza
Dete: po?inje novu igra?ku da koristi umereno, odnosno normalno, kao i sve ostale igra?ke.
Korisnik: nalazi pravu meru, koristi Net za potrebne informacije, održava normalan kontakt sa poznanicima sa mreže, povremeno skida nove programe, povremeno surfuje iz razonode.
Ovo se može protuma?iti kao dopuna teorije da ?ovek prvo postaje zavistan od ra?unara i svih mogu?nosti koje on nudi, gde je Internet ubedljivo najmo?nije i najfatalnije iskušenje.
U prilog ove teorije ide i slede?a ?injenica: Ubrzo po pojavi prvih personalnih ra?unara, igre poput pasijansa i minskog polja su dobile i digitalno izdanje, a istraživanja su otkrila da opsesivno igranje ovih igara na radnom mestu postaje veliki problem, jer zaposleni umesto da rade svoj posao ustvari slažu pasijans. Ove igre nisu ni interaktivne niti namenjene mrežnom igranju.
?injenica je da je na preko 90% ra?unara u bilo kojoj ustanovi otvoren prozor s pasijansom.
Poznat je slu?aj programera malog preduze?a koje je pre nekoliko godina nabavilo prvi ra?unar, i prvo pitanje koje su mu, kao iskusnom poznavaocu ra?unara, zaposleni postavili kada se on ponudio da ih uputi u osnove ra?unarstva, bilo je bukvalno: "Ama pusti sad ofis i viruse i tabele, gde je onaj pasijans?".
Nekoliko dana kasnije, ponovo je bio u akciji: obrisali su pre?ice za pasijans i majnsvipera i firma celo prepodne nije mogla da pravilno funkcioniše zbog frustracije celokupnog osoblja, spre?enog da obara rekorde svojih kolega.
Tipovi zavisnosti od Interneta
Postoji ?etiri specifi?nih tipova zavisnosti od Interneta, i to:
1. Opsednutost sajberseksom (Cybersexual Addiction)
Osobe koje pate od ovog oblika zavisnosti se tipi?no bave skidanjem, gledanjem ili trgovanjem mrežnom pornografijom ili boravkom u FRP ?etrumovima za odradsle.
2. Virtuelna najbolja prijateljstva (Cyber-Relational Addiction)
Osobe koje pate od ?et-rum zavisnosti u?estvuju u virtuelnim flertovanjima i ?esto razvijaju virtuelne veze koje im ozbiljno narušavaju život. Naime, "prijatelji" s druge strane žice ?esto postaju važniji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika. Ovo gotovo redovno vodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici.
3. Igranje na mreži (Net Gaming)
Igranje na mreži obuhvata širok spektar kategorija, uklju?uju?i opsesivno mrežno kockanje, igranje, kupovanje ili bavljenje berzama. Zapravo, pojedinci ?e koristiti mrežne kockarnice, interaktivne igre, e-aukcije ili e-berze, što im u krajnjoj liniji donosi samo gubitak velikih suma novca i poreme?aj raznih obaveza ili socijalnih odnosa.
4. Prezasicenost informacijama (Information Overload)
Koli?ina podataka kojima mreža raspolaže je dovela do patološkog kompulsivnog ponašanja okarakterisanog intenzivnim surfovanjem mrežom i pretragom online baza podataka u cilju skupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo po?inje da posve?uje sve više vremena bave?i se time. Ovo je jedan od ?estih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu.
Uzrocnici zavisnosti od Interneta
Zavisnost od Interneta je posledica raznih problema iz stvarnog sveta sa kojima se pojedinac svakodnevno susre?e, i izlaz traži u Internetu, nasuprot "straše" mogu?nosti suo?avanja sa tim problemom i njegovog rešavanja.
Postoje razna objašnjenja uzro?nika zavisnosti od Interneta. Naveš?emo samo neke, a brojne preostale koje još ni ozbiljni svetski stru?njaci nisu ni delimi?no obradili ostavljamo za kasnije izveštaje koji ?e biti objavljivani na prezentaciji.
1. Bihejvioristicki pogled
Da se ukratko podsetimo nekih osnovnih psiho-socioloških teza da neko ponašanje može uzrokovati "nagradu" ili "kaznu". oblik ponašanja koji donosi nagradu se favorizuje kod bukvalno svake jedinke. Ko se se?a nastave psihologije, zna?e o ?emu se ovde zapravo radi.
Konkretno, stidljive osobe koje su oduvek izbegavale kontakt sa ljudima ili upoznavanje novih ljudi zbog anksioznosti i stresa koji im novi kontakt predstavlja, što se poistove?uje sa "kaznom", veoma lako postaju zavisnici od Interneta zbog prividne sigurnosti koju im Internet pruža - nema direktnog kontakta, osoba se ne stidi svoje pojave, može stvoriti novi identitet i ponašati se kako želi, lagati o godinama i sli?no, odnosno, izostaje "kazna" jer nema direktnog kontakta i neprijatnosti koje on donosi, a "nagrade" koju Net pruža su brojne i raznovrsne - zabava, informacije, uzbuðenja...
2. Biomedicinsko objašnjenje
Ovo tuma?enje razmatra greške u funkcionisanju specifi?nih naslednih i kongenitalnih faktora, odnosno, hromozoma i hormona, i poreme?enu hemijsku ravnotežu, t.j. višak ili manjak drugih važnih jedinjenja i neurotransmitera koji regulišu aktivnost mozga i nervnog sistema. "Zahvaljuju?i" ovome, odreðene osobe su od roðenja podložne zavisnosti. Više ozbiljnih istraživanja je pokazalo da brojne droge ili hemikalije koje se lu?e pod ?ulnim uticajima uspevaju da "popune" sinapti?ke šupljine meðu neuronima, odnosno, "ispale" impuls i nateraju mozak da pošalje lažne informacije. Smatra se da ovo može da bude jedan od razloga za nadrealisti?na ose?anja koje neki ljudi doživljavaju prilikom npr. drogiranja, kockanja, ili tr?anja. Ovo se može primeniti i na ZOI pošto su mnoge prilike na Netu sli?ne - zabavne i uzbudljive, i uzrokuju iste reakcije.
3. Sociološko gledište
Internet je, po pomenutom Dr Groholu, adiktivan jer je socijalan - ljudi na njemu traže i nalaze ljude sli?ne sebi i s njima komuniciraju gotovo kad god požele... On preneseno pominje problem koji se ogleda u slede?em: kad sa društvom tinejdžer ostane do kasno u kafi?u, niko ga zbog toga ne šalje kod psihijatra. Takoðe zamera istraživa?ima ZOI što nisu upoznati sa bihejviorizmom. Provera pošte nije isto što i povla?enje poluge na slot-mašini. Jedno je potreba za socijalizacijom, a drugo je ponašanje "traženja nagrade", a to su potpuno odvojene kategorije.
Iz ovoga se vidi da se socijološko gledište i bihejvioristi?ka teorija sudaraju, što je još jedan dokaz izuzetne složenosti ZOI i opasnostima olakog shvatanja i tuma?enja jedne ozbiljne i kompleksne društvene pojave.
4. ACE teorija
Ovu teoriju iznosimo u suženom obliku radi boljeg saživljavanja sa našim uslovima. Sastoji se od pristupa?nosti, kontrole i uzbuðenja.
Pristupa?nost - Accessibility
Pre pojave Interneta su zavisnost od kocke i kupovine izvorište nalazile u slede?im ekvivalentima:
kockanje = lokalne kockarnice, odlasci do Loto kioska, sportska prognoza, lutrijski listi?i...
kupovina = odlazak u radnju, svojevremeno više?asovno ?ekanje u redu, guranje za ulazak u radnju, današnje traženje neke sitnice po ogromnim rafovima sa gomilom proizvoda.
Sa pojavom Interneta se ekvivalenti zavisnosti od kocke i kupovine sele na mrežu, i to:
kockanje = veliki broj lako dostupnih kockarskih prezentacija.
kupovina = mrežne radnje sa svakakvom robom i momentalnim pristupom manje ili više neophodnoj robi.
Internet je tu NON-STOP, dostupan 24/7. Kad god se oseti potreba za bilo ?im, u bilo koje doba dana i no?i, dovoljno je nekoliko minuta da ta, možda i egzoti?na, stvar bude na dohvat ruke.
Kontrola - Control
Ova stavka se posebno odnosi na mrežne berze i aukcije, tako da još nije primenljiva za naše uslove, ali je ukratko predstavljamo zbog celovitosti pri?e.
?ovek sa ra?unarom u posedu sti?e utisak da je "sam svoj gazda" i olako ulazi u razne finansijske transakcije uživaju?i u ose?aju da je "njegova poslednja", da može uložiti svoj novac gde želi i koliko želi, da svoje deonice može prodati kada ho?e, ili da na aukciji u poslednjem trenurku može dati najvišu ponudu i ispasti "faca" pred ostalim aukcionarima.
Uzbuðenje - Excitement
Odnosi se na emocionalno uzbuðenje koje ?ovek doživljava, i to:
Na kockanju: Kada ?ovek dobije opkladu i zaradi novac, taj "dobitak" postaje izuzetan stimulans da se nastavi sa kockanjem. Mrežno kockanje, koliko je nama poznato, još nije zastupljeno u Srbiji, ali ?im se otvori prva mrežna sportska kladionica, bi?e zagušenja mreže.
Na berzi: ?ovek ?e ceo dan provesti u pra?enju berzanskih izveštaja da bi video je li i koliko zaradio.
Na aukcijama: Mogu?nost da nadglasa sve ostale u poslednjih nekoliko sekundi i osvoji navodno "željenu" stvar.
U sva tri slu?aja: Dešavanja i uzbuðenje postaju izuzetno mo?an stimulans da se nastavi dalje sa datim oblikom zavisnosti.
Zanimljivo je da na zapadu mrežno kockanje podiže veliku prašinu. Naime, prime?eno je da tinejdžeri i studenti mogu slobodno da koriste prezentacije za mrežno kockanje jer niko ne proverava uzrast, dok u prave kockarnice pomenuti ne mogu da uðu. Obi?no probaju iz radoznalosti, a nakon toga izgube velike koli?ine novca za vrlo kratko vreme. Profesori na koledžima negoduju jer zati?u studente kako u ra?unskim centrima igraju rulet i ostale kockarske igre dostupne na mreži... Mrežni aukcionari ?esto, samo da bi se dokazali odn. pokazali da imaju da ponude najviše novca, kupuju potpuno nepotrebne stvari. Ovo se donekle i može oprostiti, ali oni takoðe ?esto ulete u dugove, izgube hipoteku ili bankrotiraju da bi pokrili ra?une sa aukcija.
Simptomi zavisnosti od Interneta
Simptomi koji ukazuju da je osoba postala zavisna od Interneta su brojni, ali se uglavnom grade i nadovezuju na slede?e, osnovne simptome:
Povecanje praga tolerancije podrazumeva da je vremenom potrebno provoditi sve više i više vremena na Internetu kako bi se zadovoljile potrebe za cije je podmirivanje ranije bilo potrebno znatno manje vremena,
Apstinentska kriza može da nastupi kako nakon nekoliko dana bez Interneta, tak i pri pokušaju da se smanji ili prekine koriš?enje Interneta, a manifestuje se psihomotornom agitacijom (nesvesno pomeranje prstiju, šake i sli?no, odnosno imitiranje kucanja na tastaturi i pokretanja miša), anksioznoš?u, opsesivnim razmišljanjem o dešavanjima na mreži...
OffLine zavisnost podrazumeva velike koli?ine vremena koje se troše na razne aktivnosti vezane za Internet, bilo dok je korisnik povezan na mrežu ili ne (npr. odgovaranje na prispelu poštu ili replike na neku raspravu na juznetu), bez obzira ima li to realne koristi ili ne.
Asocijalno ponašanje koje se odlikuje zapostavljanjem raznih socijalnih, društvenih, rekreacionih i drugih aktivnosti i obaveza u korist Interneta,
Pored toga, ?esto je mogu?e uo?iti i druge simptome, kao što su:
- Cim se zavisnik suoci sa problemima, ili, eventualno, osecanjem krivice zbog nekog dogadaja u sopstvenoj okolini, bespomocnosti ili straha, on pokušava da spas pronade upravo u Internetu.
- Lažu se porodica i prijatelji u cilju sakrivanja stvarne koli?ine vremena utrošenog na Internetu, i to je u principu obavezno smanjivanje stvarno utrošenog vremena, dok se pove?anje vremena provedenog na Internetu u ve?ini slu?ajeva ne praktikuje.
- Uprkos svim negativnim posledicama do kojih zavisnost od Interneta dovodi, i svesnog zanemarivanja istih, zavisnik i dalje koristi Internet nepromenjenim intenzitetom, ili ?ak i više nego ranije.
Mane zavisnika od Interneta
Zavisnici od Interneta naj?eš?e pate od slede?ih nedostataka:
- Nisu u stanju da kontrolišu vreme provedeno za ra?unarom, odnosno na mreži, ako je u pitanju zavisnik koji ra?unar koristi samo i isklju?ivo za Internet.
- Podložni su laganju i obmanjivanju bližnjih o vremenu koje su proveli na mreži, te snose bilo socijalne, bilo psihološke posledice zbog tako pro?erdanog vremena.
- Drže ra?unar i Internet uopšte izuzetno visoko na listi životnih prioriteta.
- Dok koriste Internet, istovremeno su i eufori?ni jer su trenutno na Netu, i frustrirani ose?anjem krvice zbog neispunjenih i zanemarenih obaveza ili problema (mada je ovo dugo uglavnom manje bitno za "notorne" zavisnike od Interneta).
- Preokupirani su upotrebom ra?unara i koriste ga u sprezi sa Internetom kao spas kada su depresivni ili tužni.
- Zavisnik od Interneta ne obra?a pažnju na mogu?nost gubitka ljubavne veze, posla, obrazovanja ili karijere zbog Interneta.
- Internet zavisnici, korisnici elektronske pošte, juznet i ?et servisa, ?eš?e pokazuju pravu prirodu, pravo lice i skrivena ose?anja, odnosno, ne mogu, ne uspevaju ili se dovoljno ne trude da kontrolišu svoje reakcije, pa ?esto u afektu kažu ono što zaista misle i ose?aju, dok bi u stvarnom životu to verovatno zadržali samo za sebe (detaljniji komentar iz ugla korisnika dao je Milan). Ovo je samo još jedan dokaz o psihoaktivnoj prirodi zavisnosti od Interneta
Prevencija zavisnosti od Interneta
Dr. Kimberli Jang, psiholog Pitsburškog univerziteta, autor nekoliko stru?nih knjiga iz oblasti zavisnosti od interneta baziranih na psihološko-nau?noj osnovi, predlaže na?in na koji trenutni hipoteti?ki ili realan budu?i zavisnok može da pomogne sam sebi, i to:
- ?ovek mora sam da prepozna prekomerno koriš?enje Interneta i prizna samom sebi da postoji problem. Vrlo je važno biti svestan osnovnih simptoma od kojih je vreme provedeno za ra?unarom, ali i vreme provedeno na Internetu ili aktivnostima vezanim za Internet klju?no. Meðutim, treba uzeti u obzir da samo vreme nije pokazatelj. Ovde se radi o relativnom vremenu, koje se uzima u obzir i posmatra spram drugih faktora, kao, na primer:
da li ste student - koji po pravilu, provodi više vremena na mreži nego osnovci i srednjoškolci,
da li je Net vezan za Vaš posao - ako ste administrator ili webmaster, 8h dnevno na mreži Vam je garantovano,
da li od ranije imate neke oblike uslovljenosti - neki mentalni poreme?aj; osoba koja pati od depresije i u?estvuje u mrežnim "družinama" za le?enje depresije sigurno provodi više vremena na netu od drugih,
da li bežite od odgovornosti - ponekad se može preterati s upotrebom Interneta upravo zbog bekstva od odgovornosti. Doma?i primer je o?igledan na pojedinim doma?im konferencijama koje ve?im delom godine "životare" sa po 10-ak postova nedeljno, dok neposredno pred ispitne rokove i u toku samih rokova prosto buknu i rasprave na njima se vode gotovo u realnom vremenu, sa desetinama poruka dnevno, da bi zatim ponovo splasle.
- Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu prona?i pravi uzrok; zavisnik bi trebao da se upita zbog ?ega želi da pobegne od svakodnevnog života.
- Treba osmisliti na?in na koji rešiti problem iz stvatrnog života, a ne kako pobe?i od tog problema. Ignorisanje problema ili bežanje na Internet ne rešava problem, ve? ga redovno pogoršava.
- Zavisnik bi li?no trebao da preduzme korake ka samostalnom le?enju od zavisnosti. Jangova preporu?uje postepeno smanjivanje upotrebe dok se ne doðe do prihvatljive koli?ine vremena provedenog na Internetu. Ne preporu?uje se metoda "sve ili ništa", odnosno, momentalno prelaženje na neko zacrtano "normalno" vreme, ve? se treba postepeno odvikavati od Interneta, tako da se svaki dan provedeno vreme skrati za po pola sata ili sat, dok se ne doðe do neke razumne granice koja ne uslovljava korisnika da zapostavlja ostale socijalne aktivnosti.
Lecenje zavisnosti od Interneta
U zapadnim zemljama postoji veliki broj radnih grupa u kojima zavisnici u prihvatnim centrima razmenjuju iskustva, pri?aju o svojim vizijama Interneta, zajedno savladavaju apstinentske krize i udruženi dolaze do manje ili više uspešnog grupnog izle?enja.
Meðutim, prilike kod nas i na zapadu su bitno druga?ije. Prvenstveno zbog znatnih razlika u mentalitetu naših ljudi i "zapadnjaka", u našoj sredini takav oblik le?enja ne bi imao primetnog efekta iz više razloga.
Kao prvo, mi Srbi smo narod specifi?nog mentaliteta, ponosni i tvrdoglavi, ne tražimo pomo? ni kad nam je neophodna u svakodnevnom životu. Davanje saveta shvatamo kao uvredu inteligencije ili sujete, a odlazak kod psihijatra tuma?imo kao siguran znak totalne duševne poreme?enosti. U velikom broju slu?ajeva je ovo najve?i problem.
Na drugom mestu je stepen mogu?nosti da se ostvare želje u cilju pra?enja tehni?kih dostignu?a. Naime, u našoj zemlji je daleko manji interes za time nego na zapadu, pa tako i kod potrebe za Internetom postoji velika razlika. Ovde treba napraviti bitnu starosnu klasifikaciju, gde je sa porastom godina ova razlika sve ve?a.
Dalje, kako su osobe zavisnici upravo u zavisnost upale bežanjem od realnosti, na osnovu nama poznatih ispovesti zavisnika procenjujemo da uglavnom sopstvenim snagama i uz podršku rodbine i najbližih prijatelja, mogu da se prebrode prividni nedostaci u realnosti, kako bi se iš?upali iz zavisnosti. Na to najviše uti?e stepen doslednosti, istrajnosti, rešenost i jaka volja kojima je neophodna podrška i razumevanje okoline.
Zanimljivo je jedno uproš?eno predstavljanje toka neistrajnog odvikavanja od Interneta koje izgleda otprilike ovako:
U prvoj fazi, zavisnici koji reše da se izlece preduzimaju, recimo sledece korake:
- Prekid dalje uplate Internet vremena,
- Izbacivanje modema iz ra?unara,
- Prodaja ili rasturaje ra?unara.
Nakon ovoga, obi?no zbog naglog šoka izazvanog apstinentskom krizom, budu primorani na drugi korak, koji zapravo predstavlja povratak na staro stanje i koji zavisi od toga šta su pokušali da bi se odvikli, te tako:
- Ponovo po?inju sa uplatom Internet vremena,
- Ponovo ugraðuju modem,
- Sastavljaju odnosno kupuju nov ra?unar, sa svim komponentama neophodnim za povezivanje na mrežu
U zavisnosti od uzroka zavisnosti od Interneta, predlažu se dve metode le?enja:
1. Korisnicima koji jednostavno preteruju sa upotrebom Interneta bez odredenog razloga, preporucuje se najjednostavnije: uporna umerenost u korišcenju Interneta i kontrolisanje vremena provedenog na istom, uz vec pomenuto postepeno smanjivanje vremena provedenog na mreži, vrlo nalik odvikavanju od pušenja, s tim što se ovde ne ide do kraja.
2. Korisnicima sa "dubljim" problemom, odnosno, nekim psihi?kim poreme?ajem (manije, depresivnost i sli?no), ili beguncima od realnog života iz najrazli?itijih psiho-socijalnih razloga, preporu?uje se lokalizovanje pravog problema, pomo? porodice i poznanika, i ako je neophodno, stru?na pomo? u rešavanju tog problema.
Internet je prava stvar, ako se pametno koristi...
U za?etku ekspanzije Interneta kao medija dostupnog širokoj populaciji, kakvi su ranije bili radio, televizija i novine, tokom 1995. godine prvi put se javlja oblik zavisnosti nazvan Intenet Addiction Disorder (IAD). Kod nas se ovaj termin prevodi kao "Zavisnost od Interneta" ili "Internet zavisnost", a takoðe je definisan i kao Patologycal Internet Usage (PIU), odnosno - "Patološka upotreba Interneta".
Problem sa zavisnoš?u od Interneta je, izmeðu ostalog, taj što za nju ljudi ?uju obi?no kada su duboko ogrezli u zavisnost, a ?esto ni tada. Sa drugim oblicima zavisnosti je znanto lakše jer ?ovek koji se bode ili ne ispušta flašu se prili?no lako poznaje, i može da se ra?una na upozorenja ljudi iz okoline, dok bližnji zavisnika od Interneta u našoj sredini obi?no nisu ni svesni postojanja problema. Stoga nove, neiskusne korisnike Interneta treba upozoriti na potencijalnu opasnost koja im preti.
Šta je to zavisnost od Interneta
Postoji jedna nau?na definicija koja kaže:
Zavisnost od Inteerneta je klinicki poremecaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodicno, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje licnosti. Neka zapadnja?ka istraživanja govore da ako neko provede na Internetu više od 38 sati nedeljno, odnosno, gotovo šest sati dnevno, onda je ve? nesumljivo postao zavisnik.
Realno gledano, u našim uslovima svako ko uz aktivnosti vezane za Internet provede svakodnevno "svega" 4 sata, što je tek 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost.
Pod aktivnostima u vezi sa Internetom ne može se uzeti u obzir samo OnLine boravak na mreži, ve? i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mrežom - odgovaranje i pisanje elektronske pošte, OffLine rasprave na juznet grupama, ?itanje preuzetih vesti, ?asopisa, ?lanaka, tekstova uopšte, testiranje preuzetog softvera, podešavanje klijenata za pristup Internet servisima, impresije koje se doživljavaju samom pomisli na Internet i sli?no. Ako ovo analiziramo, do?i ?emo do slede?eg zaklju?ka:
1. Od 24 casa, prosecno 8 sati se provede u snu i odmoru uopšte. To ostavlja još 16 sati. 2. Pretpostavimo da osoba ima radne ili školske obaveze 8 sati devno. To ostavlja još 8 sati za sve ostalo.
3. Uzmimo da minimalno za ishranu i fiziološke potrebe dnevno ode oko sat vremena. Zna?i, ukupno prose?no slobodno vreme je 7 sati.
4. Od tih 7 sati na Internetu se provede 4 sata.
To datoj osobi ostavlja "?itava" 3 sata za sve ostalo od ?ega se sastoji život, a šta to "sve" može da bude, razmislite sami, a takoðe i o tome šta sve može, odnosno, ne može, da se uradi za ta 3 sata slobodnog vremena.
Kako se postaje zavisnik od Interneta
Najpre bi trebalo pomenuti kako se naš prose?ni korisnik obi?no sre?e sa Internetom:
1. Neki korisnici su se sreli sa ra?unarom znatno pre pojave Interneta, kra?e ili duže vreme proveli u prou?avanju, istraživanju i zloupotrebi ove naprave i njenih mogu?nosti (ma koliko to smešno zvu?alo), a nakon toga su iz nekog razloga krenuli na Internet (npr. zavist što su ljudi sa pristupom Internetu popularni u društvu, želja "da se vidi i to ?udo", potreba da se prati tehnološki razvoj ili neka znatno realnija i opravdanija potreba).
2. Druga grupa je ona koja je ra?unar (i Internet zajedno sa njim) "otkrila" ve? kada su obe stvari znatno zaživele i kod nas, tako da su ili nabavili ra?unar zbog Interneta, ili ga dobili s' Internetom "u paketu". Takve osobe su ve? potencijalni zavisnici i pre nego što nabave ra?unar, ili, u drugom slu?aju po?inju da koriste Internet po "liniji manjeg otpora", odnosno, kao stvar koju je najlakše savladati.
Dakle, sada imamo korisnika koji je došao do Interneta i kona?no možemo razmatrati dalji tok razvoja zavisnosti.
Kod ljudi kojima je ra?unar najpromašenija investicija u životu, što bi u našoj sredini naj?eš?e bili ljudi koje je društvo nagovorilo da kupe ra?unar, gotovo po pravilu su neverovatni antitalenti za ra?unare koji ni pre kupovine a ni posle nekog vremena koriš?enja nemaju predstavu kako ra?unar može da im posluži, ubrzo doðe do razo?arenja zbog "komplikovanosti" pristupa Internetu, tako da se Internet ubrzo posle po?etnih pokušaja pose?uje retko ili nimalo. Ovi ljudi obi?no ubrzo potpuno zanemaruju ra?unar, ili ga koriste samo zbog nekoliko prostih radnji koje su nau?ili (npr. kucanje tekstova, slušanje muzike, gledanje slika i sl.).
Kod malo iskusnijih po?etnika i "veterana", momentalno nastupa euforija u stilu da je sve tako veliko i na dohvat ruke, svega ima, pregršt informacija, jedan otvoreni prozor u svet, programi na "izvol'te", masa ljudi spremna za pri?u, ?etovanje preko no?i, šta god poželite... Koliko je zapravo svih tih trenutno dostupnih informacija toj jedinki stvarno potebno? To se niko ne pita! No, iza ovog skretanja ustvari je obi?no ?orsokak koji vodi pravo u zavisnost.
Postoji mogu?nost da se korisnik na vreme osvesti i shvati da preteruje, i bez ve?ih problema prekine s preterivanjem. Ovo se može protuma?iti kao preterano koriš?enje dok ?oveka ne proðe volja, o ?emu ?e biti re?i kasnije.
Naravno, postoji i ona druga mogu?nost, obi?no viðena kod klinaca koji puše travu, naime, da je na samom po?etku korisnik ogrezao u zavisnost, jednostavno negira svoj problem re?ima "Ma nije to ništa, mogu da prestanem kad ho?u...", da bi kasnije potpuno potonuo, ili, još gore, da se od samog starta ni ne osvrne, nego ode pravo na 40 sati nedeljno.
Doktor psihijatrije, Džon Grohol, je ovaj slu?aj razjasnio analogijom izmeðu korisnika Interneta i deteta s novom igra?kom:
I faza
Dete: doživljava oduševljenje i preteruje u igranju s tom igra?kom, traži nove i nove mogu?nosti koje ta igra?ka može da pruži.
Korisnik: oduševljeno istražuje ?itav novi svet koji mu Internet pruža, preko bezbroj prezentacija koje obraðuju njemu zanimljive teme, do brzog skidanja zanimljivih programa i komunikacijom s novim, nepoznatim i zanimljivim ljudima, preko raznih servisa dostupnih na Internetu.
II faza
Dete: doživljava razo?arenje i izbegava igra?ke sa relanim ili nerealnim razlozima, obi?no zbog prezasi?enosti.
Korisnik: obišavši mnoštvo web stranica, ili se iscrpevši u nekoj žestokoj online ili news raspravi od koje nije bilo nikakve koristi sem zle krvi, doživljava prezasi?enost informacijama ili se razo?arava _i_ u virtuelni svet, i povla?i se.
III faza
Dete: po?inje novu igra?ku da koristi umereno, odnosno normalno, kao i sve ostale igra?ke.
Korisnik: nalazi pravu meru, koristi Net za potrebne informacije, održava normalan kontakt sa poznanicima sa mreže, povremeno skida nove programe, povremeno surfuje iz razonode.
Ovo se može protuma?iti kao dopuna teorije da ?ovek prvo postaje zavistan od ra?unara i svih mogu?nosti koje on nudi, gde je Internet ubedljivo najmo?nije i najfatalnije iskušenje.
U prilog ove teorije ide i slede?a ?injenica: Ubrzo po pojavi prvih personalnih ra?unara, igre poput pasijansa i minskog polja su dobile i digitalno izdanje, a istraživanja su otkrila da opsesivno igranje ovih igara na radnom mestu postaje veliki problem, jer zaposleni umesto da rade svoj posao ustvari slažu pasijans. Ove igre nisu ni interaktivne niti namenjene mrežnom igranju.
?injenica je da je na preko 90% ra?unara u bilo kojoj ustanovi otvoren prozor s pasijansom.
Poznat je slu?aj programera malog preduze?a koje je pre nekoliko godina nabavilo prvi ra?unar, i prvo pitanje koje su mu, kao iskusnom poznavaocu ra?unara, zaposleni postavili kada se on ponudio da ih uputi u osnove ra?unarstva, bilo je bukvalno: "Ama pusti sad ofis i viruse i tabele, gde je onaj pasijans?".
Nekoliko dana kasnije, ponovo je bio u akciji: obrisali su pre?ice za pasijans i majnsvipera i firma celo prepodne nije mogla da pravilno funkcioniše zbog frustracije celokupnog osoblja, spre?enog da obara rekorde svojih kolega.
Tipovi zavisnosti od Interneta
Postoji ?etiri specifi?nih tipova zavisnosti od Interneta, i to:
1. Opsednutost sajberseksom (Cybersexual Addiction)
Osobe koje pate od ovog oblika zavisnosti se tipi?no bave skidanjem, gledanjem ili trgovanjem mrežnom pornografijom ili boravkom u FRP ?etrumovima za odradsle.
2. Virtuelna najbolja prijateljstva (Cyber-Relational Addiction)
Osobe koje pate od ?et-rum zavisnosti u?estvuju u virtuelnim flertovanjima i ?esto razvijaju virtuelne veze koje im ozbiljno narušavaju život. Naime, "prijatelji" s druge strane žice ?esto postaju važniji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika. Ovo gotovo redovno vodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici.
3. Igranje na mreži (Net Gaming)
Igranje na mreži obuhvata širok spektar kategorija, uklju?uju?i opsesivno mrežno kockanje, igranje, kupovanje ili bavljenje berzama. Zapravo, pojedinci ?e koristiti mrežne kockarnice, interaktivne igre, e-aukcije ili e-berze, što im u krajnjoj liniji donosi samo gubitak velikih suma novca i poreme?aj raznih obaveza ili socijalnih odnosa.
4. Prezasicenost informacijama (Information Overload)
Koli?ina podataka kojima mreža raspolaže je dovela do patološkog kompulsivnog ponašanja okarakterisanog intenzivnim surfovanjem mrežom i pretragom online baza podataka u cilju skupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo po?inje da posve?uje sve više vremena bave?i se time. Ovo je jedan od ?estih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu.
Uzrocnici zavisnosti od Interneta
Zavisnost od Interneta je posledica raznih problema iz stvarnog sveta sa kojima se pojedinac svakodnevno susre?e, i izlaz traži u Internetu, nasuprot "straše" mogu?nosti suo?avanja sa tim problemom i njegovog rešavanja.
Postoje razna objašnjenja uzro?nika zavisnosti od Interneta. Naveš?emo samo neke, a brojne preostale koje još ni ozbiljni svetski stru?njaci nisu ni delimi?no obradili ostavljamo za kasnije izveštaje koji ?e biti objavljivani na prezentaciji.
1. Bihejvioristicki pogled
Da se ukratko podsetimo nekih osnovnih psiho-socioloških teza da neko ponašanje može uzrokovati "nagradu" ili "kaznu". oblik ponašanja koji donosi nagradu se favorizuje kod bukvalno svake jedinke. Ko se se?a nastave psihologije, zna?e o ?emu se ovde zapravo radi.
Konkretno, stidljive osobe koje su oduvek izbegavale kontakt sa ljudima ili upoznavanje novih ljudi zbog anksioznosti i stresa koji im novi kontakt predstavlja, što se poistove?uje sa "kaznom", veoma lako postaju zavisnici od Interneta zbog prividne sigurnosti koju im Internet pruža - nema direktnog kontakta, osoba se ne stidi svoje pojave, može stvoriti novi identitet i ponašati se kako želi, lagati o godinama i sli?no, odnosno, izostaje "kazna" jer nema direktnog kontakta i neprijatnosti koje on donosi, a "nagrade" koju Net pruža su brojne i raznovrsne - zabava, informacije, uzbuðenja...
2. Biomedicinsko objašnjenje
Ovo tuma?enje razmatra greške u funkcionisanju specifi?nih naslednih i kongenitalnih faktora, odnosno, hromozoma i hormona, i poreme?enu hemijsku ravnotežu, t.j. višak ili manjak drugih važnih jedinjenja i neurotransmitera koji regulišu aktivnost mozga i nervnog sistema. "Zahvaljuju?i" ovome, odreðene osobe su od roðenja podložne zavisnosti. Više ozbiljnih istraživanja je pokazalo da brojne droge ili hemikalije koje se lu?e pod ?ulnim uticajima uspevaju da "popune" sinapti?ke šupljine meðu neuronima, odnosno, "ispale" impuls i nateraju mozak da pošalje lažne informacije. Smatra se da ovo može da bude jedan od razloga za nadrealisti?na ose?anja koje neki ljudi doživljavaju prilikom npr. drogiranja, kockanja, ili tr?anja. Ovo se može primeniti i na ZOI pošto su mnoge prilike na Netu sli?ne - zabavne i uzbudljive, i uzrokuju iste reakcije.
3. Sociološko gledište
Internet je, po pomenutom Dr Groholu, adiktivan jer je socijalan - ljudi na njemu traže i nalaze ljude sli?ne sebi i s njima komuniciraju gotovo kad god požele... On preneseno pominje problem koji se ogleda u slede?em: kad sa društvom tinejdžer ostane do kasno u kafi?u, niko ga zbog toga ne šalje kod psihijatra. Takoðe zamera istraživa?ima ZOI što nisu upoznati sa bihejviorizmom. Provera pošte nije isto što i povla?enje poluge na slot-mašini. Jedno je potreba za socijalizacijom, a drugo je ponašanje "traženja nagrade", a to su potpuno odvojene kategorije.
Iz ovoga se vidi da se socijološko gledište i bihejvioristi?ka teorija sudaraju, što je još jedan dokaz izuzetne složenosti ZOI i opasnostima olakog shvatanja i tuma?enja jedne ozbiljne i kompleksne društvene pojave.
4. ACE teorija
Ovu teoriju iznosimo u suženom obliku radi boljeg saživljavanja sa našim uslovima. Sastoji se od pristupa?nosti, kontrole i uzbuðenja.
Pristupa?nost - Accessibility
Pre pojave Interneta su zavisnost od kocke i kupovine izvorište nalazile u slede?im ekvivalentima:
kockanje = lokalne kockarnice, odlasci do Loto kioska, sportska prognoza, lutrijski listi?i...
kupovina = odlazak u radnju, svojevremeno više?asovno ?ekanje u redu, guranje za ulazak u radnju, današnje traženje neke sitnice po ogromnim rafovima sa gomilom proizvoda.
Sa pojavom Interneta se ekvivalenti zavisnosti od kocke i kupovine sele na mrežu, i to:
kockanje = veliki broj lako dostupnih kockarskih prezentacija.
kupovina = mrežne radnje sa svakakvom robom i momentalnim pristupom manje ili više neophodnoj robi.
Internet je tu NON-STOP, dostupan 24/7. Kad god se oseti potreba za bilo ?im, u bilo koje doba dana i no?i, dovoljno je nekoliko minuta da ta, možda i egzoti?na, stvar bude na dohvat ruke.
Kontrola - Control
Ova stavka se posebno odnosi na mrežne berze i aukcije, tako da još nije primenljiva za naše uslove, ali je ukratko predstavljamo zbog celovitosti pri?e.
?ovek sa ra?unarom u posedu sti?e utisak da je "sam svoj gazda" i olako ulazi u razne finansijske transakcije uživaju?i u ose?aju da je "njegova poslednja", da može uložiti svoj novac gde želi i koliko želi, da svoje deonice može prodati kada ho?e, ili da na aukciji u poslednjem trenurku može dati najvišu ponudu i ispasti "faca" pred ostalim aukcionarima.
Uzbuðenje - Excitement
Odnosi se na emocionalno uzbuðenje koje ?ovek doživljava, i to:
Na kockanju: Kada ?ovek dobije opkladu i zaradi novac, taj "dobitak" postaje izuzetan stimulans da se nastavi sa kockanjem. Mrežno kockanje, koliko je nama poznato, još nije zastupljeno u Srbiji, ali ?im se otvori prva mrežna sportska kladionica, bi?e zagušenja mreže.
Na berzi: ?ovek ?e ceo dan provesti u pra?enju berzanskih izveštaja da bi video je li i koliko zaradio.
Na aukcijama: Mogu?nost da nadglasa sve ostale u poslednjih nekoliko sekundi i osvoji navodno "željenu" stvar.
U sva tri slu?aja: Dešavanja i uzbuðenje postaju izuzetno mo?an stimulans da se nastavi dalje sa datim oblikom zavisnosti.
Zanimljivo je da na zapadu mrežno kockanje podiže veliku prašinu. Naime, prime?eno je da tinejdžeri i studenti mogu slobodno da koriste prezentacije za mrežno kockanje jer niko ne proverava uzrast, dok u prave kockarnice pomenuti ne mogu da uðu. Obi?no probaju iz radoznalosti, a nakon toga izgube velike koli?ine novca za vrlo kratko vreme. Profesori na koledžima negoduju jer zati?u studente kako u ra?unskim centrima igraju rulet i ostale kockarske igre dostupne na mreži... Mrežni aukcionari ?esto, samo da bi se dokazali odn. pokazali da imaju da ponude najviše novca, kupuju potpuno nepotrebne stvari. Ovo se donekle i može oprostiti, ali oni takoðe ?esto ulete u dugove, izgube hipoteku ili bankrotiraju da bi pokrili ra?une sa aukcija.
Simptomi zavisnosti od Interneta
Simptomi koji ukazuju da je osoba postala zavisna od Interneta su brojni, ali se uglavnom grade i nadovezuju na slede?e, osnovne simptome:
Povecanje praga tolerancije podrazumeva da je vremenom potrebno provoditi sve više i više vremena na Internetu kako bi se zadovoljile potrebe za cije je podmirivanje ranije bilo potrebno znatno manje vremena,
Apstinentska kriza može da nastupi kako nakon nekoliko dana bez Interneta, tak i pri pokušaju da se smanji ili prekine koriš?enje Interneta, a manifestuje se psihomotornom agitacijom (nesvesno pomeranje prstiju, šake i sli?no, odnosno imitiranje kucanja na tastaturi i pokretanja miša), anksioznoš?u, opsesivnim razmišljanjem o dešavanjima na mreži...
OffLine zavisnost podrazumeva velike koli?ine vremena koje se troše na razne aktivnosti vezane za Internet, bilo dok je korisnik povezan na mrežu ili ne (npr. odgovaranje na prispelu poštu ili replike na neku raspravu na juznetu), bez obzira ima li to realne koristi ili ne.
Asocijalno ponašanje koje se odlikuje zapostavljanjem raznih socijalnih, društvenih, rekreacionih i drugih aktivnosti i obaveza u korist Interneta,
Pored toga, ?esto je mogu?e uo?iti i druge simptome, kao što su:
- Cim se zavisnik suoci sa problemima, ili, eventualno, osecanjem krivice zbog nekog dogadaja u sopstvenoj okolini, bespomocnosti ili straha, on pokušava da spas pronade upravo u Internetu.
- Lažu se porodica i prijatelji u cilju sakrivanja stvarne koli?ine vremena utrošenog na Internetu, i to je u principu obavezno smanjivanje stvarno utrošenog vremena, dok se pove?anje vremena provedenog na Internetu u ve?ini slu?ajeva ne praktikuje.
- Uprkos svim negativnim posledicama do kojih zavisnost od Interneta dovodi, i svesnog zanemarivanja istih, zavisnik i dalje koristi Internet nepromenjenim intenzitetom, ili ?ak i više nego ranije.
Mane zavisnika od Interneta
Zavisnici od Interneta naj?eš?e pate od slede?ih nedostataka:
- Nisu u stanju da kontrolišu vreme provedeno za ra?unarom, odnosno na mreži, ako je u pitanju zavisnik koji ra?unar koristi samo i isklju?ivo za Internet.
- Podložni su laganju i obmanjivanju bližnjih o vremenu koje su proveli na mreži, te snose bilo socijalne, bilo psihološke posledice zbog tako pro?erdanog vremena.
- Drže ra?unar i Internet uopšte izuzetno visoko na listi životnih prioriteta.
- Dok koriste Internet, istovremeno su i eufori?ni jer su trenutno na Netu, i frustrirani ose?anjem krvice zbog neispunjenih i zanemarenih obaveza ili problema (mada je ovo dugo uglavnom manje bitno za "notorne" zavisnike od Interneta).
- Preokupirani su upotrebom ra?unara i koriste ga u sprezi sa Internetom kao spas kada su depresivni ili tužni.
- Zavisnik od Interneta ne obra?a pažnju na mogu?nost gubitka ljubavne veze, posla, obrazovanja ili karijere zbog Interneta.
- Internet zavisnici, korisnici elektronske pošte, juznet i ?et servisa, ?eš?e pokazuju pravu prirodu, pravo lice i skrivena ose?anja, odnosno, ne mogu, ne uspevaju ili se dovoljno ne trude da kontrolišu svoje reakcije, pa ?esto u afektu kažu ono što zaista misle i ose?aju, dok bi u stvarnom životu to verovatno zadržali samo za sebe (detaljniji komentar iz ugla korisnika dao je Milan). Ovo je samo još jedan dokaz o psihoaktivnoj prirodi zavisnosti od Interneta
Prevencija zavisnosti od Interneta
Dr. Kimberli Jang, psiholog Pitsburškog univerziteta, autor nekoliko stru?nih knjiga iz oblasti zavisnosti od interneta baziranih na psihološko-nau?noj osnovi, predlaže na?in na koji trenutni hipoteti?ki ili realan budu?i zavisnok može da pomogne sam sebi, i to:
- ?ovek mora sam da prepozna prekomerno koriš?enje Interneta i prizna samom sebi da postoji problem. Vrlo je važno biti svestan osnovnih simptoma od kojih je vreme provedeno za ra?unarom, ali i vreme provedeno na Internetu ili aktivnostima vezanim za Internet klju?no. Meðutim, treba uzeti u obzir da samo vreme nije pokazatelj. Ovde se radi o relativnom vremenu, koje se uzima u obzir i posmatra spram drugih faktora, kao, na primer:
da li ste student - koji po pravilu, provodi više vremena na mreži nego osnovci i srednjoškolci,
da li je Net vezan za Vaš posao - ako ste administrator ili webmaster, 8h dnevno na mreži Vam je garantovano,
da li od ranije imate neke oblike uslovljenosti - neki mentalni poreme?aj; osoba koja pati od depresije i u?estvuje u mrežnim "družinama" za le?enje depresije sigurno provodi više vremena na netu od drugih,
da li bežite od odgovornosti - ponekad se može preterati s upotrebom Interneta upravo zbog bekstva od odgovornosti. Doma?i primer je o?igledan na pojedinim doma?im konferencijama koje ve?im delom godine "životare" sa po 10-ak postova nedeljno, dok neposredno pred ispitne rokove i u toku samih rokova prosto buknu i rasprave na njima se vode gotovo u realnom vremenu, sa desetinama poruka dnevno, da bi zatim ponovo splasle.
- Nakon konstatacije da problem postoji, trebalo bi mu prona?i pravi uzrok; zavisnik bi trebao da se upita zbog ?ega želi da pobegne od svakodnevnog života.
- Treba osmisliti na?in na koji rešiti problem iz stvatrnog života, a ne kako pobe?i od tog problema. Ignorisanje problema ili bežanje na Internet ne rešava problem, ve? ga redovno pogoršava.
- Zavisnik bi li?no trebao da preduzme korake ka samostalnom le?enju od zavisnosti. Jangova preporu?uje postepeno smanjivanje upotrebe dok se ne doðe do prihvatljive koli?ine vremena provedenog na Internetu. Ne preporu?uje se metoda "sve ili ništa", odnosno, momentalno prelaženje na neko zacrtano "normalno" vreme, ve? se treba postepeno odvikavati od Interneta, tako da se svaki dan provedeno vreme skrati za po pola sata ili sat, dok se ne doðe do neke razumne granice koja ne uslovljava korisnika da zapostavlja ostale socijalne aktivnosti.
Lecenje zavisnosti od Interneta
U zapadnim zemljama postoji veliki broj radnih grupa u kojima zavisnici u prihvatnim centrima razmenjuju iskustva, pri?aju o svojim vizijama Interneta, zajedno savladavaju apstinentske krize i udruženi dolaze do manje ili više uspešnog grupnog izle?enja.
Meðutim, prilike kod nas i na zapadu su bitno druga?ije. Prvenstveno zbog znatnih razlika u mentalitetu naših ljudi i "zapadnjaka", u našoj sredini takav oblik le?enja ne bi imao primetnog efekta iz više razloga.
Kao prvo, mi Srbi smo narod specifi?nog mentaliteta, ponosni i tvrdoglavi, ne tražimo pomo? ni kad nam je neophodna u svakodnevnom životu. Davanje saveta shvatamo kao uvredu inteligencije ili sujete, a odlazak kod psihijatra tuma?imo kao siguran znak totalne duševne poreme?enosti. U velikom broju slu?ajeva je ovo najve?i problem.
Na drugom mestu je stepen mogu?nosti da se ostvare želje u cilju pra?enja tehni?kih dostignu?a. Naime, u našoj zemlji je daleko manji interes za time nego na zapadu, pa tako i kod potrebe za Internetom postoji velika razlika. Ovde treba napraviti bitnu starosnu klasifikaciju, gde je sa porastom godina ova razlika sve ve?a.
Dalje, kako su osobe zavisnici upravo u zavisnost upale bežanjem od realnosti, na osnovu nama poznatih ispovesti zavisnika procenjujemo da uglavnom sopstvenim snagama i uz podršku rodbine i najbližih prijatelja, mogu da se prebrode prividni nedostaci u realnosti, kako bi se iš?upali iz zavisnosti. Na to najviše uti?e stepen doslednosti, istrajnosti, rešenost i jaka volja kojima je neophodna podrška i razumevanje okoline.
Zanimljivo je jedno uproš?eno predstavljanje toka neistrajnog odvikavanja od Interneta koje izgleda otprilike ovako:
U prvoj fazi, zavisnici koji reše da se izlece preduzimaju, recimo sledece korake:
- Prekid dalje uplate Internet vremena,
- Izbacivanje modema iz ra?unara,
- Prodaja ili rasturaje ra?unara.
Nakon ovoga, obi?no zbog naglog šoka izazvanog apstinentskom krizom, budu primorani na drugi korak, koji zapravo predstavlja povratak na staro stanje i koji zavisi od toga šta su pokušali da bi se odvikli, te tako:
- Ponovo po?inju sa uplatom Internet vremena,
- Ponovo ugraðuju modem,
- Sastavljaju odnosno kupuju nov ra?unar, sa svim komponentama neophodnim za povezivanje na mrežu
U zavisnosti od uzroka zavisnosti od Interneta, predlažu se dve metode le?enja:
1. Korisnicima koji jednostavno preteruju sa upotrebom Interneta bez odredenog razloga, preporucuje se najjednostavnije: uporna umerenost u korišcenju Interneta i kontrolisanje vremena provedenog na istom, uz vec pomenuto postepeno smanjivanje vremena provedenog na mreži, vrlo nalik odvikavanju od pušenja, s tim što se ovde ne ide do kraja.
2. Korisnicima sa "dubljim" problemom, odnosno, nekim psihi?kim poreme?ajem (manije, depresivnost i sli?no), ili beguncima od realnog života iz najrazli?itijih psiho-socijalnih razloga, preporu?uje se lokalizovanje pravog problema, pomo? porodice i poznanika, i ako je neophodno, stru?na pomo? u rešavanju tog problema.
postoji zivot izvan interneta? 
