- 23 Avg 2007, 05:13
#880418
) vrlo vrlo smešna stvar..
skala autoritarnosti je - metrijski - sranje, i daleko manje važan deo Adornovog rada
genealogija mi se sada čini nedovoljno kontekstualizovanom metodom. (mislim na fukoovsku, naravno, teško da je citirani autor pokušao bilo šta do imitaciju genealogije.) previše uopštavajućom, odvojenom od konkretnih aktera, zajednica pa time i efekta i značenja koje predmet koji proučava može imati u pojedinom setingu. da li možemo utvrditi jasnu vezu leather/military (gay) praksi sa nazi look-om, naprimer? možda. ali da li to znači da one perpetuiraju, parodiraju, šire (štagod) nazi estetiku? sumnjam da se može dati bilo kakav generalan odgovor. znači, u konkretnoj grupi, sa konkretnim kontekstom i lokalnom istorijom, govoriti o raslojavanju i pojedinačnim, situacionim interpretacijama military lookinga. ili techno kulture, svejedno. eventualno govoriti o uporedivim procesima. sve ostalo mi je sumanuto
isto što i kod polarlichta. u unutrašnjosti je, naprimer, recepcija tehno-kulture znala često da se udružuje sa "dizelaškom" - moji stariji rođaci su sredinom devedesetih isključivo odlazili na lokalne "rejvove" (ili bar lokalne interpretacije istih) i slušali Mileta Kitića. Gledali Vivu 2 i MegaDekija zajedno. Proslave osamnaestih rođendana su neretko počinjale nekim najstršnijim nemačkim technom a završavale se "najizvornijim" (
) terevenkama. Beogradu je tada možda trebala takva urbano-ruralno diferencijacija, i mogao ju je sprovesti zbog broja stanovništva - manji gradovi su imali jednu iz treće ruke interpretiranu fuziju svega i svačega. (ali sa sličnim efektom, možda.) navodim ovaj opis (paraćinskog!) noćnog života samo da bih rekao kako je "rejv-pokret u Srbiji/Berlinu/zemlji/gradu" nedovoljno konkretno i besmislica.
prvo, rejv-zabave znaju biti daleko najveći prizor najzapuštenijih tela. kako izgleda rejver posle 10 sati znojenja na ekserima? ali to nije ni bitno.
korišćenje materijalne kulture (pa i tela) za označavanje grupne i (sub)kulturne pripadnosti, statusa, identiteta generalno, jeste univerzalni fenomen. as I know, u antropologiji opisan kao daleko najvažniji način performiranja bilo kakve identifikacije - od "ratničkih" grobova iz praistorije do, recimo, "gay/str8"looka danas, objava bilo koje pripadnosti traži svoje materijalne markere.
drugim rečima, za fašizam pojave "b92/nova srbija" se slažem, ali - bar gorenavedeni pasus priča o procesu mnogo širem od "malograđanštine" pa i fašizma onako kako si ga ti definisao. u suprotnom, možemo komotno reći da je svaka (poznata) socio-kulturna organizacija bazično fašistička stvar, a to je, složićeš se
(Onda reci i da je Grand takođe fašistički projekat, jer vrlo ubedljvo - i ubeđujuće - promoviše neke svoje ideale telesnog izgleda..)
najzad, definiciji fašizma mora biti dodat još jedan - evaluativan stav, jer ovako, svako binarno - po kontrastu i isključenju - određenje postaje nazi
VIVA LA DIFERENCIA CONSTRUCTIVA!
Originally posted by Skyenisti je. samo što je selekcija literature za naš fakultet (pretpostavljam: psihologija?
bas me zanima na kog Adorna mislite?
ja znam za onog koji je radio opsezna istrazivanja o postojanju antidemokratski tip licnosti, kao i da li postoji fashisticki tip licnosti (ovo je vise nego uprosceno izlaganje)
) vrlo vrlo smešna stvar.. skala autoritarnosti je - metrijski - sranje, i daleko manje važan deo Adornovog rada
Originally posted by polarlicht4.1naravno, i to je najveći potencijal ovih pasusa.
Nije mi namera da branim autora, naravno, jer razloga za to nemam a elektronsku muziku slušam i volim. Ali kako razumem, reč je o svojevrsnoj geneologiji/arheologiji elektronske muzike gde se ispostavilo da se nekim svojim delom dotiče i fašističko-nacističke estetike. Dakle, nije o ljudima koji je slušaju već o samoj muzici.
genealogija mi se sada čini nedovoljno kontekstualizovanom metodom. (mislim na fukoovsku, naravno, teško da je citirani autor pokušao bilo šta do imitaciju genealogije.) previše uopštavajućom, odvojenom od konkretnih aktera, zajednica pa time i efekta i značenja koje predmet koji proučava može imati u pojedinom setingu. da li možemo utvrditi jasnu vezu leather/military (gay) praksi sa nazi look-om, naprimer? možda. ali da li to znači da one perpetuiraju, parodiraju, šire (štagod) nazi estetiku? sumnjam da se može dati bilo kakav generalan odgovor. znači, u konkretnoj grupi, sa konkretnim kontekstom i lokalnom istorijom, govoriti o raslojavanju i pojedinačnim, situacionim interpretacijama military lookinga. ili techno kulture, svejedno. eventualno govoriti o uporedivim procesima. sve ostalo mi je sumanuto
Originally posted by Dušan Maljković
U Srbiji devedesetih godina postoji tzv. "rave pokret", "rave zabave" i sl. One su pre svega indukovane lokalnom interpretacijom globalnog trenda i predstavljaju "novi vid zabave", trend kome se priklanja tzv. urbani deo populacije. To pada u isto vreme sa razvojem "dizelaške potkulture", koja je antagonistička u odnosu na prvu. No, ni prva ne ostaje dužna: za njih su sve to seljaci, odvratna, niža, primitivna bića, koja se ružno oblače i izgledaju, dakle otprilike kako su Jevreji predstavljani u vizuelnom domenu u Trećem rajhu. Niko nije uvideo emancipatorsku dimenziju turbo-folka u domenu recimo vidljivosti Roma, koji su tek preko estrade uspeli da uđu u javni domen. Tek taj deo je iritirao mnoge pripadnike ove potkulture.
isto što i kod polarlichta. u unutrašnjosti je, naprimer, recepcija tehno-kulture znala često da se udružuje sa "dizelaškom" - moji stariji rođaci su sredinom devedesetih isključivo odlazili na lokalne "rejvove" (ili bar lokalne interpretacije istih) i slušali Mileta Kitića. Gledali Vivu 2 i MegaDekija zajedno. Proslave osamnaestih rođendana su neretko počinjale nekim najstršnijim nemačkim technom a završavale se "najizvornijim" (
) terevenkama. Beogradu je tada možda trebala takva urbano-ruralno diferencijacija, i mogao ju je sprovesti zbog broja stanovništva - manji gradovi su imali jednu iz treće ruke interpretiranu fuziju svega i svačega. (ali sa sličnim efektom, možda.) navodim ovaj opis (paraćinskog!) noćnog života samo da bih rekao kako je "rejv-pokret u Srbiji/Berlinu/zemlji/gradu" nedovoljno konkretno i besmislica. Originally posted by Dušan Maljković
Iako na rejv parti svako može da uđe (bar deklarativno), ipak je potkultura postavila neke granice, u smislu kako treba da se izgleda, oblači, ponaša i sl. I ona je konstruisala stereotip poželjnog "bihejviroralnog tela", nalik nacističkom "natčoveku". Iako se naglasak stavlja na kreativnosti u oblačenju, ipak treba biti "fensi", opran, okupan, namirisan, "potšišan", dakle sve komponente malograđanštine u domenu izgleda su prisutne. Imala je i svoje dress-code checkere na ulazu: ako ne odgovaraš, ne možeš da uđeš, što je tek vrhunac isključenja, i na njenom talasu izgrađena je i čitava priča o VIP fenomenu u kontekstu DJ fatish-kulture: o tome da su neki ljudi važniji od drugih.
prvo, rejv-zabave znaju biti daleko najveći prizor najzapuštenijih tela. kako izgleda rejver posle 10 sati znojenja na ekserima? ali to nije ni bitno.
korišćenje materijalne kulture (pa i tela) za označavanje grupne i (sub)kulturne pripadnosti, statusa, identiteta generalno, jeste univerzalni fenomen. as I know, u antropologiji opisan kao daleko najvažniji način performiranja bilo kakve identifikacije - od "ratničkih" grobova iz praistorije do, recimo, "gay/str8"looka danas, objava bilo koje pripadnosti traži svoje materijalne markere.
drugim rečima, za fašizam pojave "b92/nova srbija" se slažem, ali - bar gorenavedeni pasus priča o procesu mnogo širem od "malograđanštine" pa i fašizma onako kako si ga ti definisao. u suprotnom, možemo komotno reći da je svaka (poznata) socio-kulturna organizacija bazično fašistička stvar, a to je, složićeš se
(Onda reci i da je Grand takođe fašistički projekat, jer vrlo ubedljvo - i ubeđujuće - promoviše neke svoje ideale telesnog izgleda..)
najzad, definiciji fašizma mora biti dodat još jedan - evaluativan stav, jer ovako, svako binarno - po kontrastu i isključenju - određenje postaje nazi
VIVA LA DIFERENCIA CONSTRUCTIVA!
